Cvekla na listi omiljenog povrća najčešće ne zauzima visoko mjesto, ali je potrebno da se jede što češće.
Pomaže u liječenju malokrvnosti kod djece i mladih, jer sadrži visok procenat gvožđa, kao i folnu kiselinu, koja učestvuje u sintezi crvenih krvnih zrnaca.
Cvekla je pravo skladište korisnih supstanci. Bogata je sastojcima koji su dobri za kožu i kosu, kao što su antocianini i betoini, ali i vitaminima i mineralima koji aktiviraju metabolizam, pročišćavaju i uklanjaju toksine. Kalorijski sadržaj cvekle je 42 kcal na 100 g proizvoda.
Ovo povrće može da se konzumira u bilo kom vidu: sirovom, kuvanom, pečenom. Najzdravija je kada je svježa, dok termičkom obradom dužom od 15 minuta gubi svoje nutritivne vrijednosti. Pored vitamina C, sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale - kalcijum, kalijum, natrijum i fosfor.
Navikli smo da jedemo samo crveni korjen cvekle. Iako je on najzdraviji, ne treba zanemariti ni zelene listove. Sadrže betakaroten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća.
PRVI DAN
Doručak: šolja kafe bez mleka ili čaj, dva tosta
Ručak: salata od cvekle, malo kuvanog pirinča, 150 g piletine
Večera: rendana jabuka, šargarepa i cvekla
DRUGI DAN
Doručak: jogurt sa niskim sadržajem masti, dva tosta
Ručak: pečena cvekla, komad kuvane govedine, ren
Večera: dva kivija
TREĆI DAN
Doručak: zeleni čaj, dva tosta
Ručak: salata od cvekle, pečena riba
Večera: kuvano povrće
ČETVRTI DAN
Doručak: jogurt sa dodatkom žitarica
Ručak: pasulj prebranac, 150 grama cvekle
Večera: salata od povrća
PETI DAN
Doručak: čaj ili kafa bez mleka, kuvano jaje, tost
Ručak: salata od šargarepe i cvekle, kuvani pirinač
Večera: povrće na žaru
