Шопска салата је традиционално јело балканске кухиње и као своје национално јело највише је истичу Бугари, али и Македонци, Срби, као и поједини Турци и Грци.
Са друге стране, њена популарност шира је од простора нашег полуострва. О томе свједочи и чињеница да је 2014. на такмичењу које је организовао Европски парламент, управо шопска салата изабрана за најпопуларније национално јело Европе.
Шопска салата се сматра наслијеђем Шопа, припадника јужнословенских племена које је током средњег вијека насељавало централне дијелове Балканског полуострва.
Према Јовану Цвијићу, Шопи или Шопови су живјели на простору западне Бугарске, источне Македоније, југоисточне Србије, као и на малом дијелу данашње Грчке. Кажу да је “шопски дијалекат” крајем 19. вијека био спона између српског и бугарског језика, пише историјскизабавник.рс.
Феликс Каниц у свом путопису “Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX вијека” каже да “Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије”.
Ово становништво бавило се сточарством. Љето је проводило у својим катунима или бачијама истјерујући овце на пашу и у својој исхрани највише користило млијечне производе, а прије свега сир. Можда баш у овој чињеници треба тражити зачетак приче о чувеној салати.
Под најездом Турака, Шопи су се селили и временом мијешали са другим балканским народима, а прије свега Бугарима, Србима и Македонцима. Највећи број њих данас је прихватио национални идентитет ових народа, мада још увијек има и оних који памте коријене и изјашњавају се као Шопи.
Највећи дио шопске популације данас живи у западној Бугарској. Софија се сматра за средиште овог подручја. Према попису из 2022. године, у Србији живи 256 Шопа.
А што се шопске салате тиче, њу данас као своје јело понајвише присвајају Бугари, мада ће вам на југу и југоистоку Србије, нарочито у босилеградском крају, рећи како је ово позната салата настала управо код њих.
