Ћале и кева су данас веома популарни називи за оца и мајку, а готово да не постоји тинејџер који га не користи. И док једни ове жаргонске надимке сматрају увредљивим, њихова употреба је из генерације у генерацију све већа. Ипак, знате ли одакле су ови надимци дошли?
Прва, вјероватнија теорија повезује ријеч кева са шатровачким говором. Према њој, ријеч кева је настала од старије шатровачке ријечи „кевац“, која је забиљежена још у Вуковом рјечнику и означавала је „оца“. Ријеч „кевац“ је, према овом тумачењу, изведена из албанске ријечи „Схкје“, што значи „Србин“, која је потом прилагођена у „чкевац“, а затим скраћена у „кевац“. Касније је дошло до промјене значења, па је кева почела да означава мајку.
Друга теорија сугерише да ријеч кева потиче од хебрејске ријечи „н’кева“, која значи жена. Овај израз су наводно користили сефардски Јевреји који су живјели на Дорћолу у Београду.
Ријеч ћале се сматра скраћеницом од ријечи „ћаћа“, која је карактеристична за Далмацију и Лику и користи се као назив за оца. Ћале је временом ушао у ширу употребу и постао дио урбаног сленга.
(013инфо)
