Данас је највећи хришћански празник - Васкрс. Сви знамо да је симбол Васкрса фарбано јаје за које се вјерује да га је Богородица донијела на Христов гроб.
Етнолог Снежана Ашанин је пар година објаснила Христово васкрсење у недјељу представља доказ да се живот рађа послије смрти, чиме је разувјерио све невјернике и доказао им да постоји свевишњи Господ који одлучује о судбинама и животима свих људи.
- То је празник над празницима, боиљежава се поводом дана васкрснућа Исуса Христа. Претходи му седмонедјељни пост, а свака седмица тог поста има назив. Тако се посљедња седмица поста назива страсна, у којој се обиљежавају Христово страдање, коме је претходила тајна вечера, а потом и распеће на Велики петак, који представља најтужнији хришћански празник, због жалости за погубљеним Исусом - рекла је Ашанин.
Постоји вјеровање да се јаја не смију бацати већ да се морају вратити природи из које су узета, па се она тако остављају у воћњацима, баштама и њивама, како би подстакла плодност, истакла је Ашанин и затим се осврнула на прославу Васкрса.
- Као што се за Божић традиционално спрема прасе, тако се за Васкрс припрема јагње. За разлику од дана Христовог рођења који обилује обичајима паганског поријекла, за Васкрс су махом везани хришћански симболи и ритуали, који славе живот послије смрти, па је све чврсто везано за то значење и симболику - додала је Ашанин.
Велики петак је дан најстрожег подвизавања за вјернике, који је посебно важан, а пост се прекида на дан Христовог васкрсења.
- Укућани би се ритуално омрсили вакршњим јајетом, куцали би се одмах по буђењу и потом јели. Из јајета настаје нови живот, па се сматрало да ће тако у наредном периоду напредовати живот и здравље. Трпеза је свечана, богата, мијеси се васкршњи хљеб у чије средиште се ставља црвено јаје, како би се његова снага пренијела и на род на њивама, односно на жито и брашно - истиче етнолог.
