Оговарање је понашање које се примјећује у скоро свим културама, од ужурбаних градова до удаљених сеоских заједница, али зашто нас толико привлачи?
Трач може да вам уништи углед. Може да оправда ваше понашање. Забаван је. И, за многе, он је "гријех".
Трачање је понашање које су антрополози препознали у већини култура, од урбаних до забитих, руралних окружења.
"Сви трачају у свакој култури, у правим околностима", каже докторица Никол Хаген Хес, доценткиња еволуционе антропологије на Вашингтонском државном универзитету.
Када помислимо на трачање, могли бисмо да замислимо оговарање иза нечијих леђа са злобним намјерама.
Али докторица Хес нуди шири поглед на ову тему.
Трачање, каже она, је размјена "информација важних за углед".
То би могло да значи оно што пријатељи, породица, колеге или чак ривали говоре о нама, али обухвата и оно што се говори у новинским извјештајима или чак резултатима спортских догађаја, каже она.
"Према мојој дефиницији, не морате да имате одсутну трећу страну о којој трачате - они би могли да стоје директно пред вама. Ако говорите о њима, шта мислите о њиховој одјећи, или шта су радили, ја бих то рачунала у трач", објашњава она.
Али зашто су се људи развили тако да учествују у оваквом понашању питање је са којим се истраживачи муче још и дан-данас.
Ево неколико кључних теорија:
Зближавање
Идеју да би трач могао да игра позитивну улогу у друштву популарисао је професор Робин Данбар, еволуциони антрополог.
Према његовој теорији, код примата је требљење друштвено понашање једнако као и хигијенско.
Поред зближавања, може да се искористи и за помирење послије туча, за смањење тензије, и да се утврди мјесто сваког примата у друштвеној хијерархији. Овај процес је познат као алогруминг.
Али зато што људи немају крзно, трачеви и ћаскање би могли бити савремени људски еквивалент алогруминга - служећи сличној сврси у грађењу односа, утврђивању нечијег мјеста у хијерархији себи равних и размјене друштвених информација као што су коме вјеровати, а коме не.
Што се Данбара тиче, језик се чак развио да би омогућио људима да трачају.
У студији из 2021. године са Универзитета у Дартмуту, у САД, истраживачи су открили да људи који су трачали заједно не само да су утицали на мишљење један другог већ су се и зближили током тог процеса.
"Ми спекулишемо да су учесници остварили осјећај заједништва једни са другима, створивши 'заједничку реалност' која је служила за утицање на понашање и перспективе једни других истовремено задовољавајући урођену жељу за друштвеним повезивањем", написали су истраживачи.
Они су открили и да су трачеви помогли у промовисању сарадње у групном окружењу, примјетивши да су учесници били вољни да допринесу са више новца групној игри кад су имали прилику трачати заједно.
"Трач није монолитни конструкт и сложенији је од уске дефиниције неоснованог опањкавања који одражавају наше народне интуиције", закључили су истраживачи.
Келси Мекини, оснивачица и водитељка подкаста "Нормално оговарање", гдје обични људи дијеле трачеве, зна врло добро колико сочна анегдота може да зближи непознате људе.
За вријеме пандемије када су људи били присиљени на карантин, потреба за причама постала је још већа.
"Схватила сам да смо били изгладнјели. Животи већине нас и начин на који доживљавамо свијет одвија се преко наратива које причамо самима себи, а трач је тај наратив. Говоримо једни другима о себи, и зато ту постоји опасност, али има и много добра", каже она.
Опстанак
Људи су се развијали милионима година да би научили како најбоље да заштите себе и оне око себе од потенцијалне опасности.
За неке жене, трач је витална алатка у тој стратегији опстанка, нарочито кад се избјегавају пријетње као ризичне ситуације излазака.
"Жене су у физички много неповољнијем положају кад је у питању одбрана од мушкарца. То су важне информације које посебно желите да подијелите са женским сродницима и вашим блиским савезницама", каже докторка Никол Хаген Хес.
Опстанак и наше мјесто у друштву такође изузетно зависе од угледа.
Бити на лошем гласу може да буде катастрофално, објашњава Хесова.
Може да науди вашем друштвеном положају, ограничи економске прилике и чак утиче на приступ ресурсима као што је храна.
"Дакле, кад људи трачају негативно о вама, то заиста зна да нанесе значајну штету", каже она.
Хесова тврди да је трач такође облик друштвене контроле који се користи да би се одржао или поправио властити положај у друштвеној хијерархији.
Људи покушавају да управљају тиме како се доживљавају у властитим друштвеним мрежама, тако да контролишу једни друге преко трача, каже она и додаје да такође користе трач да би заштитили своју репутацију и, понекад, подрили ривале.
"Људи су урођено компетитивни са другим члановима властите врсте и сукоб није нешто чега ћемо се ријешити", сматра Хесова.
Забава
За већину људи, трач би могао да дјелује као безазлена забава.
"То је она врста трача за који сам се специјализовала", каже подкастерка Мекини.
Њена фасцинираност њиме - и њена страст према причању прича - потиче од одрастања у религиозном домаћинству гдје су је учили да је трач гријех.
"Сјајан трач је нешто што одмах излази из ваших уста за некога другог", каже она.
А свијет без њега?
"Ох, мој Боже. Био би досадан", смије се она, преноси ББЦ.
Било да је забава, опстанак или друштвено повезивање, трач је постао стално обиљежје наших живота - "људска константа" коју не треба олако одбацивати, каже Хесова.
"Трач има посљедице у стварном свијету. Када би то био само насумични, неистинити, неформални разговор, онда не би утицао на то како људи одлучују да додјељују предност другим припадницима њихових заједница", објашњава Хесова.
