У понедјељак, 12. маја верници и црква обиљежавају дан посвећен једном од највећих чудотвораца - Светом Василију Острошком. Његово име поштовано је не само међу православцима, већ и међу припадницима других вјера, а за овај празник не вежу се уобичајени народни обичаји - постоји само једно што вјерници треба да учине.
Од Стојана Јовановића до светитеља
Рођен као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, Свети Василије је већ са 12 година послат у манастир Завала, гдје му је стриц Серафим био игуман. Након завршетка манастирске школе, примио је монашки чин и постао парох у Поповом пољу.
Током живота службовао је у бројним мјестима, од Мостара, Херцег Новог и Пљеваља, преко Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године, а његове нетрулежне мошти почивају у манастиру Острог, уклесаном у стијенама планине Острошке греде.
Чудотворац којег поштују и хришћани и муслимани
Вјерници различитих вјероисповијести вјерују у чудесну моћ Светог Василија Острошког. Бројна писана свједочења налазе се у Горњем манастиру, они којима је светитељ помогао, остављају своја свједочанства монасима, који их потом чувају и сабирају у књиге.
Једна од најпознатијих легенди говори о беби која је, према предању, пала из колијевке са литице Горњег манастира, који се налази на 900 метара надморске висине. Мајка је била увјерена да је дијете настрадало, али беба је пронађена у подножју планине - жива, здрава и насмијана.
За оне који сумњају у чудотворну моћ, постоје непобитне чињенице које наводе на размишљање. Пожар који је захватио планину Острошку греду није оштетио ни Горњи ни Доњи манастир, као ни оближње капеле. Такође, током Другог свјетског рата, бомба која је пала изнад Горњег манастира никада није експлодирала.
Многи вјерници свједоче да је ноћ проведена под сводовима Острога била најмирнија у њиховом животу. Управо због тог осећаја мира и сигурности, посјетиоци често бирају да спавају напољу, иако коначиште нуди кревете и покриваче, који су доступни свима.
Не постоје обичаји, али постоји правило
За разлику од других вјерских празника, уз Светог Василија Острошког не везују се традиционални обичаји. Постоји само једна препорука - на празник Светог Василија треба отићи у манастир Острог и помолити се. То је све.
Фотографисање унутар и у порти Горњег манастира није дозвољено, али постоји пракса да се понесу одређене ствари. Флаша уља, коју монаси освештају и потом поклањају вјерницима, користи се за лијечење. Шећер, који остаје у манастиру, намијењен је свима.
Али најважнији поклон је пар мушких чарапа. Вјерује се да Свети Василије ноћу устаје и хода, па су његове чарапе свакодневно поцијепане - монаси их редовно мијењају.
Правила пристојности и поштовања
Облачење при посјети манастиру такође има правила. Жене не смију улазити у панталонама, кратким сукњама, без покривене главе и откривених рамена. Сукња мора бити бар до кољена, а марама на глави је обавезна. Мушкарци такође треба да дођу пристојно обучени – без шортсева и сандала.
Ако се одлучите да пођете пут Острога - не носите са собом само материјалне ствари. Понесите и тишину у срцу. Тамо не долазимо да бисмо видели чудо, већ да бисмо повјеровали у њега.
(Она)
.webp)
