Спомиње се у књизи Откровења као ”Антипа вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје сатона борави” (Откр 2, 13), тј. у граду Пергаму. Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој нечистоти; бјеху робови страсти, опадачи, насилници, крвосмешници, ријечју – слуге сатанске.

И ту послије њих живљаше Антипа „као свјетлост посред таме, као ружа посред трња, као злато посред блата”.

Добрим и праведним сматраше се онај, ко би некога хришћанина ухватио и убио. Сва вера незнабожачка састојала се у гатању, у тумачењу снова, у служењу демонима и у крајњем разврату.

Устрашени од Антипе, као од огња, демони се јаве жречевима у сну и исповиједе, како се они боје Антипе, и како морају због њега да бјеже из тога града. Жречеви дигну гомилу народа против Антипе, и почну овога истјазавати и нагонити да се одрекне Христа и поклони идолима.

Рече им Антипа: „Кад се ваши такозвани богови, господари васионе, плаше мене, смртног човјека, и морају да бјеже из овога града, зар не познајете по томе да је сва ваша вјера заблуда”. И још им говораше светитељ о вјери Христовој, као јединој истинитој и спасоносној.

Но они се разјарише као звјерови и довукоше старца Антипу пред храм Артемидин, пред којим је стајао изливен во од бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божијега.

Свети Антипа, унутра у огњеном волу, слављаше Бога с благодарношћу, као негда Јона у киту, или три отрока у пећи огњеној. И мољаше се Антипа за паству своју и за сав свијет све док му се душа не растави од трошнога тијела и не узлети међу ангеле у Царство Христово.

Сконча у мукама и увенча се славом неувелом 92. године.

Тропар (глас 4):

'' Идолске обмане си разобличио, Свети Антипо, и ђаволску си уништио силу, исповиједивши храбро Христа пред безбожницима. Зато си се уселио у Царство небеско ка анђелским војскама, Владици свих приносећи славословље, и за нас молебно благодарење предлажући, да нам благодат исцјељења дарује. Зато те поштујемо, свештеномучениче Антипо: Моли Христа Бога да спасе душе.''

Пратите нас и путем Вибера