Православни вјерници широм свијета прослављају Васкрс на различите начине, али сви поштују обичаје као што су бојење јаја, одлазак у цркву на литургију и окупљање породице и пријатеља за свечаном трпезом.

Русија

Васкрс је, за 11 вијекова хришћанства у Русији, био и остао породични празник. По читавој земљи, почевши од Великог четвртка, пеку се куличи, спремају се пасхе, боје се јаја на различите начине. Руси Васкрс називају Пашка, што значи “велика ноћ” и односи се на ноћ коју је Христ провео у врту прије смрти. У свим руским црквама васкршња литургија почиње у суботу увече и траје до недјеље ујутро. Сама литургија описује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа. Прослава Васкрса у Русији има дугу традицију, а прослављао се и у комунистичком Совјетском Савезу, тако да многи знају за обичаје као што су бојење јаја и кување традиционалног кулича, колача од тијеста и јаја, који се освештава на Велику суботу. Освештава се и пасха, специјално јело од младог сира, павлаке и јаја, у облику зарубљене пирамиде украшене ушећереним воћем, која, према традицији, представља симбол гроба Господњег. Пасха је и симбол пуне куће и њоме се служе гости у знак добродошлице. Старински је обичај да се за Васкрс припреми богата трпеза. Обичај је и да се током васкршњих празника посјећују рођаци који живе далеко. На Васкрс, на честитање празника код блиских рођака или комшија, обавезно би се носила обојена јаја. Поздрављали би се и честитали ријечима “Христос воскрес - Воистину воскрес” уз љубљење у образ три пута. Овај обичај се, иначе, сматра карактеристичним за словенске православне народе.

Јерменија

Држава, смјештена испод библијске планине Арафат, била је једна од првих земаља која је усвојила хришћанство 301. године. Јермени почињу прославу седам дана прије Васкрса и то означавају Царзадаром, односно прославом прољећа. Тада људи носе вјенчиће од врбе на главама. И Јермени током Васкрса имају посебан поздрав “Христ је устао из мртвих” и добијају одговор “Благословено је васкрсавање Христа”. Велику пажњу посвећују јелима као што је чамичов плав, јело са рижом и сувим грожђем и различитим јелима од зеља, познатим као каначеген.

Румунија

Румуни Васкрс називају Пасте и обиљежавају га одласцима у цркву, гдје односе свијеће и њихов пламен носе назад кући. Као и многи православци, тако и Румуни вјерују да ватра и свјетлост долазе од Господа и зато често дијеле пламен свијећа са људима на које наиђу. У неким дијеловима Румуније обичај је да се купује нова одјећа за Васкрс, док на Велику суботу многи стављају брашно, квасац и со на прозоре, од чега се касније прави хљеб. Румуни током Васкрса једу јагњетину, као и колач козонак. Неколико црвених јаја и козонак дају се током Васкрса као милостиња, јер се вјерује да се тако хране душе умрлих.

Сирија

Православље у Сирији је представљено у виду три цркве које припадају тзв. источним православним црквама. У овој земљи Блиског истока Васкрс се слави на сличан начин као у Русији и Грчкој, а главно обиљежје представљају литије праћене звуком труба и бубњева. Неки од учесника носе велике крстове на леђима, док свештеници изговарају молитве. Сиријски православци, којих има нешто више од милион, током празника туцају јаја, облаче нову одјећу и купују разне ситнице на штандовима постављеним на улицама.

Бјелорусија

Бјелоруси Васкрс обиљежавају одласком у цркву и прославом код куће, гдје означавају крај поста једући освештана јаја, а затим и остала освештана јела. Важан дио прославе су пјесме “валахобни”, које пјевају дјеца, чиме означавају јединство народа и добру срећу за цијелу заједницу. Када дођу испод прозора, дјеца пјевају пјесме домаћинима док им ови дају поклоне у виду разних слаткиша. У неким случајевима дјевојчице и дјечаци одвојено пјевају пјесме, које су праћене виолином и рјеђе хармоником.

Бугарска

Централно мјесто на празничној трпези код Бугара заузима домаћа штрудла, кузњак. На Велики четвртак се боји прво јаје и припрема тијесто за васкршњи хљеб, који се у Бугарској зове кравај, Божја пита, кошара, харман, квасник, јајченик, плетеница или кукла. Обавеза за сваку Бугарку је да спреми хљеб с црвеним јајем у средини, које се поклања првом госту који дође у посјету. У недјељу на Васкрс Бугари иду у цркву на свету литургију и враћају се домовима са свијећом у руци. У Бугарској је, такође, обичај да се за Васкрс носи нова одјећа, која симболише рађање новог живота.

Украјина

Васкрс или Пасха, како га украјински православци називају, празник је који прослављају вјерници све три православне цркве у Украјини. Према традицији, Украјинци не спавају ноћ прије Пасхе, док увече одлазе на вечерњу службу у цркву, гдје односе корпе са храном. У њима се углавном налази пашка, јело са сиром и слатким преливом, обојена јаја, месо и друга разна јела. Они тада присуствују васкршњој литургији, гдје свештеници благосиљају сву храну. Код куће уживају у ручку који почиње  пашком, која се ставља на средину стола. Јаја, која се једу цијели дан, долазе у облику крашинки, једнобојних јаја, писанки или јаја са орнаментима и скробанки.

Грчка

Грчко острво Крф његује необичну васкршњу традицију. Становници овог острва празничну недјељу започињу разбијањем посуђа. Заправо, од самог јутра мјештани са прозора бацају земљане ћупове, тањире и чиније на улицу. Неки вјерују да овај обичај потиче из старе Венеције, гдје су се на Нову годину избацивале старе ствари из куће. По другима, разбијањем земљаног посуђа се симболично слави почетак прољећа, буђење природе која ће донијети плодове, храну, све оно што се држи и припрема у овим посудама.

Ескими

Православни Васкрс слави око 25.000 Ескима на Аљасци. Овај обичај остао је још од 1741. године, када је Аљаска била у саставу Русије. Тада су први руски трговци преносили православље на Ескиме. Ескими Васкрс славе и по седам дана, и то зато што се комшијама и рођацима не исплати да се истог дана враћају кући са славља, јер су десетинама километара удаљени једни од других. За празник се обично спрема усољена риба, најчешће лосос, а служи се сирова.

Пратите нас и путем Вибера