Српска православна црква и њени вјерници 17. новембра обиљежавају празник посвећен Преподобном Јоаникију Великом.
Преподобни Јоаникије Велики сматра се чудотворцем.
Од Бога је имао врло обилат дар чудотворства: лијечио све болести и муке, изгонио демоне, укроћавао звијери, нарочито имао власт над змијама, прелазио је преко воде као по сувом, бивао невидљив за људе када је то пожелио, прорицао будуће догађаје. Одликовао се превеликим смирењем и кротошћу. Подвизавао се преко 50 година, и то на разним местима.
Родио се у селу Марикати у области Витинијској, од оца Миритрикија и мајке Анастасије. Kао дечко бијеше чобанин оваца. Водећи овце на испашу он се често повлачио у самоћу и по ваздан остајао на молитви оградивши стадо своје крсним знамењем, да се не би удаљавало и разилазило. Потом одлази у војску, гдје показа чудо од храбрости, нарочито у ратовима против Бугара.
Послије војничке службе Јоаникије се повукао на Олимп Азијски, гдје се замонашио и сав предао подвигу, од кога не одступаше до дубоке старости и своје смрти.
По спољашњем изгледу бијеше као див, крупан и силан. Узимао је жива учешћа у судбини цркве Божје. У вријеме иконоборства најприје се и он био преластио, но послије тргао и постао ватрен поборник поштовања икона. Имао је велико пријатељство са Методијем патријархом Цариградским. Умро је 846. године, када му је било 94 године.
МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОМ ЈОАНИKИЈУ ВЕЛИKОМ ГЛАСИ:
"Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Јоаникије оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше."
