Српска православна црква и вјерници сутра се са дубоком поштовањем сјећају Преподобне матере Ангелине Српске, једне од најзначајнијих светитељки на овим просторима, чији живот и дјело и данас представљају путоказ у вјери, милосрђу и храбрости. Рођена око 1440. године као кћи Ђорђа Аријанита Комнина, средњовијековног господара области Коњуха и Шкумбе, Ангелина је од малена била окружена вриједностима хришћанске врлиности, образовања и посвећености Богу.
У свом родитељском дому стекла је изузетно образовање и љубав према књизи, која је касније оставила дубок траг кроз богату библиотеку у манастиру Крушедол, јединствену за своје вријеме. Њена породица је била позната по предводницима у отпору против турске најезде, а Ангелина је одрасла у духу борбе за слободу и очување вјере.
Године 1460. удала се за Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића, тада слијепог и у изгнанству. Заједно су прошли кроз бројне невоље и искушења – од живота у Албанији, преко Италије, до Срема, где су коначно пронашли уточиште по позиву мађарског краља Матије Корвина. Са Стефаном је имала троје дјеце: Максима, Јована и ћерку Мару, које је подизала у дубокој вјери и хришћанској љубави.
Након смрти мужа, Ангелина се повукла у монашки живот и посветила милосрдним дјелима, помагајући свима који су били у невољи. Због те доброте и пожртвованости народ ју је прозвао ''мајка Ангелина''. Иако је надживјела супруга и троје дјеце, три пута је преносила мошти свог мужа и два пута мошти сина, показујући тиме непрекидну оданост и вјеру у вјечни живот.
Ангелина није била само светитељка у традиционалном смислу – она је симболизовала истрајност, наду и саосјећање у најтежим тренуцима. Њена врлина, стрпљивост, безгранично милосрђе и мудрост остају путоказ свима нама. У народној традицији памти се као жена велике љепоте и мудрости, али и као заштитница сиромашних, прогоњених и угњетених. Њена животна порука остаје вјечна: материјална биједа не може угасити снагу вјере у срцу, а духовно богатство је много вредније од било каквог земаљског богатства.
Посљедње године свог живота провела је у молитви у манастиру недалеко од будућег Крушедола, гдје је и сахрањена. Њене мошти су касније пренијете у манастир Крушедол, који су Турци запалили 1716. године, заједно са моштима целе породице Бранковић. И данас се на том мјесту окупљају вјерници и са молитвом се обраћају Преподобној мати Ангелини, тражећи њен заговор и помоћ.
Молитва Преподобној Ангелини
О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, дјеци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала и у свјетлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмјерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом рјечју коју Бог даде - мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју дјецу, чак и највеће гријехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас кријепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.
Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хљеба насушног, бездјетнима дјецу, прогнанима дом и утјеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповијести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побјегнемо од зла у овоме свијету, како ћемо побјећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овдје, како ћемо тамо, гдје се само гледа шта смо понијели одавде.
Помози нам да умремо за овај свијет, као што си и ти за свет била умрла, желивши благо непропадљиво и вјечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде гдје све трули и нестаје, гдје лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога свијета, за само шаку земаљске прашине, коју са собом ионако понијети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невјесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.
Јесте да је душа наша сва од греха поцијепана и јадна, али је Милостиви Бог и лијек припремио - покајање. Нека се и у нама роди бар дио оног истинског покајања које си и ти Господу принијела, мајка наша свијета. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.
Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелина, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, гдје сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.
Зашто је све битно
Живот Преподобне матере Ангелине Српске и данас је живи примјер како се вјером, пожртвовањем и милосрђем може превазићи и најтежа искушења. Њена порука о снази духа и вјери у Бога остаје непроцјењива – и у времену мира и у временима невоља. Позивајући се на њену заштиту и заговор, вјерници проналазе утјеху, наду и снагу да истрају у својим животним биткама, било да су оне материјалне, духовне или емотивне природе.
Преподобна мати Ангелина није само светитељка прошлости – она је заштитница свих који су данас сиромашни, угњетени и обесправљени, али и оних који траже унутрашњи мир и снагу да се изборе са сопственим слабостима. Нека нас сјећање на њен живот и дјела подсјети да права вриједност не лежи у богатству, већ у љубави, вери и милосрђу, а њена молитва нека нам буде снага и свјетло на нашем путу.
