Станко из Лесковца причао је годинама о томе како је оживио на својој сахрани, а људи су 10 година расправљали о овом случају.
Станко је човјек који тврди да је умро и оживио непосредно прије полагања у раку, а у том периоду од своје „смрти“ до буђења видио је, каже, много тога…
Своју причу почиње сјећањима из дјетињства, живјело се сиромашно, у биједи, с оцем који је радио најтеже послове само да их прехрани, као и мајка која је тешко надничила. Прва четири разреда завршио је у сеоској школи, а остале у Вучју гдје је до школе пјешачио и по 10 километара по сметовима и јакој зими.
Завршио је Средњу хемијску и запослио се у лесковачкој фабрици лијекова „Здравље“ послије чега је добио Титову стипендију и отишао у Нови Сад на ватрогасну обуку.
Ми мислимо да оговарање није ништа, а није тако…
Станко је испричао и да олако узимамо то оговарање, а није тако…
– Види какав је чупав, какав је овај, не вриједи ништа… Ко смо ми да судимо, ми тако преузимамо Божји суд а то није наш посао – каже Станко.
Каже да је са мајком још као мали одлазио у цркву.
– Водила је и мене и брата и држала нас одмалена у хришћанству, да се држимо божјих заповести, да не лажемо, да не крадемо, без обзира што смо имали тешкоћа јер нисмо имали ни да се прехранимо – прича Станко у сузама сјећајући се колико су били сиромашни, толико да је писао и цртао, а волио је да црта, на хартији од џакова коју му је мајка давала кад потроши брашно.
Каже, мајка га је први пут у цркву одвела са пет година и тад се испрепадао од цркви и икона али јој је ипак тражио да га поново води.
Ноћ кад је умро
Тај догађај се, каже Станко, десио се 22. новембра 1989. године.
– Ми славимо славу Аранђеловдан, живјели смо тада као подстанари надомак Лесковца јер нам је газда у граду дао отказ, па жена, ја и старија дјевојчица нисмо имали куд него ту док се не снађемо и нађемо нови стан. Отишли смо у тај стан и жена ми је била трудна с другом кћерком, два мјесеца пред порођај – прича Станко и додаје да је ту ноћ доживио чудо.
– Легли смо рано и у току ноћи чујем глас који ме позива и каже: „Станко, устани!“ А кад сам отворио очи видио сам у соби свјетлост толико јаку као да је сто сунца сишло а била је ноћ, видио сам и себе и из тог свјетла се појављује Господ Исус Христос… Видио сам своје тијело како лежи поред моје жене у кревету – препричава Станко.
Сви су побјегли кад је оживио, а ево шта је рекао свештеник
На питање како су реаговали људи који су му дошли на сахрану, он је рекао да су се наравно уплашили, почели да бјеже кад је мртвац почео да васкрсава.
– У том тренутку свештеник који треба да доврши опијело каже: Јеси се предомислио? – каже Станко и додаје да се свештеник није уплашио јер му то није први случај да је неко мртав оживио, било их је много.
– Христос ми онда каже: Станко, идемо… Уплашио сам се и рекао му ко сте ви, куда идемо, а он је рекао ја сам твој Господ и прошли смо кроз зид, не кроз врата него кроз зид – видно потресен прича Станко.
Каже да чим је угледао Господа више није имао вољу, само је прошао кроз зид са њим, лебдјели су и нису додиривали земљу.
– Кренули смо и испод доле видио сам ријеку као моја Власина, пропланке што ме подсјетило кад сам био дијете говедарчић, чувао стоку, ту сам угледао мердевине спуштене од неба до земље, њима се пење Господ, ја за њим, а мене са стране за руке и ноге хватају демони, урличу, вриште, а доле амбис, пакао, демони се церекају, смију, ватра им излази из очију и уста, ту сјекире, копља, српови, све чиме могу да ме дохвате. Али Господ је направио крст и сви попадаше доле, прошао сам разне капије а кад смо дошли до небеског свода угледао сам капију за рај – препричава Станко догађај и сусрет са Христом.
Каже да је сво вријеме био наг али као анђео, без пола, а Господ је носио бијели огртач.
– А напријед и позади бљештао је крст у који не може да се гледа колико је исијавао свјетлост. И онда ми он каже: Станко, ово је Божји рај, разгледај, видио сам Светог Оца Николаја, Светог архангела Михаила, Светог Ђорђа, анђеле, и многе друге светитеље чија имена тад нисам ни знао јер сам у то вријеме само помало читао Свето писмо, друго нисам ништа знао. Осјетио сам мир, видио сам људе које сам знао из дјетињства, видио сам друга из основне школе који је погинуо али није ми дато било да с њим разговарам и пуно младих дјечака и дјевојчица на зеленој трави, међу дрвећем – прича Станко.
Каже да га је Господ питао да ли се нагледао „љепоте“ и да му је потом показао гдје ће бити његово мјесто.
– Јеси ли се нагледао ове љепоте, пита ме Господ и каже: Овдје ће бити твоје мјесто, а сад је вријеме да ти покажем нешто друго, сад ћу да те вратим на земљу каже он јер је доле једна дјевојчица која много плаче – наводи он и додаје му је Христос рекао да свима прича да постоји Бог, као и рај и пакао, али загробни живот.
Свима причај да Бога има, као и раја и пакла
Испричао је и да му је Христ испричао 21 лекцију како да живи и како да се понаша, што он поштује.
Претходно му је показао пакао за који каже да је један амбис.
– Смрад, хладноћа, страшно и тамо видим огњено језеро с ватром, сумпор, видим људе које познајем, једног је прогутала змија до груди, а он покушава да се ишчупа неке сам комшије, пријатеље видио како им гори глава, јаук, лелек. Ја питам Господе зашто ови, а он ми каже: Ти боље знаш, ти си их познавао – лопови, пијанци, убице, варалице, преваранти, они који су отимали туђе, закидали на мјери – објашњава Станко кога је видио у паклу и како су изгледали.
Каже да му је Господ показао и Нови Јерусалим с палатом од стакла, а као да није ни на небу, ни на земљи, у облацима, с теписима од злата, те да је ту био и подијум и да је и ту видио пуно људи које познаје.
– Господ каже: Нека дође моја Славица, нека дође мој Станко. Иди у ову просторију, а тамо Свети Јован Крститељ клечи и моли се за неког. Све просторије су од стакла а испред сваке стоји дјечак у бијелом као чувар улаза – наводи Станко.
Био мртав 25 сати
Наводи да је откад га је жена додирнула у кревету и видјела да је скроз хладан па до момента кад је оживио прошло је 25 сати. Дошла је хитна да утврди моју смрт, а касније сам причао и са патологом којем није јасно како се то догодило па му је рекао да га је Станко преварио.
Станко каже да је било готово све – гроб ископан, само опијело да се заврши и да га сахране, а онда је његова старија кћеркица која је тада имала 7 година прва рекла да се тати мичу очи.
На питање како су реаговали људи који су му дошли на сахрану, он је рекао да су се наравно уплашили, почели да бјеже кад је мртвац почео да васкрсава. У том тренутку свештеник који служи опијело каже му: Јеси ли се предомислио?
Станко каже да се свештеник није уплашио јер му то није први случај да је неко мртав оживио, било их је много.
– Послије су се сви шалили на мој рачун да сам вампир, да сам се повампирио… Послије клиничке смрти 40 дана су ми само сузе ишле, нисам могао ни да говорим. Кад ме вратио, Господ ми је рекао да ме враћа због дјевојчице која много плаче и да треба да помажем људима у сваком погледу, гдје год могу и колико могу – наводи Станко.
Он је и код покојног патријарха Павла био двапут, а код патријарха Иринеја небројено пута.
Станко је рекао да је досад упознао 12-13 људи који су се вратили из мртвих.
Причао је, каже, и са љекарима, чувеним др Ласлом Пушкашем, стручњаком за мозак, који му је рекао да је то божја ствар јер мозак може без оштећења може да издржи најдуже од два до четири минута, преноси Курир.
