Исус Христ нас читав живот учи да праштамо, да будемо добри - упркос свему и свима. У Библији нам даје безброј примјера како треба да прегурамо страшно вријеме и изазове. Али како је Бог казнио и изашао на крај са човјеком који је Исуса Христа осудио на смрт?
Понтије Пилат је био римски прокуратор Јудеје од 26. до 36. године. По Библији, учествовао је у осуђивању Исуса Христа.
Понтије Пилат је остао упамћен по томе што је предсједавао суђењем Исусу Христу. По Библији, Пилат је попустио жељама Јевреја и наредио да се Исус погуби распећем. Пилат је у почетку био скептичан и није налазио разлог да Исус буде подвргнут најстрожијој казни у том моменту. Познато је да је он том приликом церемонијално опрао руке рекавши Јеврејима да он Христову крв скида са руку.
Понтије Пилат је од тада контроверзна личност у хришћанству. Док га једни доживљавају као зликовца, други га сматрају неком врстом свеца.
Суђење и погубљење Исуса одиграло се око 33. године нове ере, а Пилат је био гувернер четири године након догађаја која су га учинила познатим. Цијело његово постојање везано је за тај моменат у којем је осудио Исуса на разапињање на крст.
Али шта се десило Понтију Пилату након што је Исус разапет?
Неки извјештаји тврде да је Пилат наставио да се бори против депресије и анксиозности изазване пресудом да се Исус разапне на крст. На крају је Пилат изгубио битку и убио се од срамоте.
Постоји вјеровање да су рани црквени писци настојали да прикажу како су негативци који су одговорни за Исусову смрт на крају "платили све својом главом". Тој чињеници иде у прилог и податак да се и Јуда такође убио.
За неке хришћане није било поштено што је Пилат успио да избегне божански гњев. Ако је римски званичник средњег нивоа могао да нареди смрт Сина Божијег без казне, шта би човјек још могао да учини Свемогућем? За неке хришћане, Пилат је морао да се убије да би свијет имао смисла.
Али, нема тачних података о Пилатовој смрти. Нико од савремених историчара не спомиње самоубиство Понтија Пилата.
По свој прилици Пилат је до краја свог живота живио удобно од своје пензије. Пилат се вјероватно повукао на имање изван Рима и са много уживања живио до краја. Недостатак докумената о Понтију Пилату може само да иде у прилог чињеници да се ништа важно није десило у његовом животу од како је пресудио Исусу.
Закључак: Понтија Пилата су неке цркве канонизовале за свеца, док га други приказују као хладног и безосјећајног човјека који се од срама убио послије пресуде коју је донио.
Упркос неким списима из 3. и 4. вијека у којима стоји тврдња да се Понтије Пилат убио након Исусове смрти, не постоје докази који то потврђују. Никакав запис никад није пронађен о самоубиству Понтија Пилата.
