Пјесма Теја Доре која ће представљати Србију на Евровизији у Малмеу носи назив "Рамонда“ и подсјећа нас на цвијет који има вишеструку симболику за српски народ.
Изглед
Наталијина рамонда је вишегодишња, зимзелена зељаста биљка. Није љековита. Има снажно подземно стабло.
Висока око 10 центиметара, и може имати до пет цвјетова. Круница јој је љубичасте боје, а као плод има чахуру са великим бројем ситних сјемена.
Откриће и поријекло имена
Ботаничар Јосиф Панчић открио да цвијет рамонда постоји и расте и изван Шпаније, подручја на ком је откривена почетком 19. вијека. Према његовим открићима, рамонда расте и на југу Србије, па ју је стога назвао рамонда сербика.
Крајем 19. вијека дворски љекар Обреновића Сава Петровић примијетио је цвијет рамонда у околини Ниша. Име Наталијина рамонда понијела је по краљици Наталији Обреновић, инспирисано њеном љепотом.
Гдје расте
Биолози кажу да је Наталијина рамонда преживјела ледено доба и данас насељава подручје централног Балкана.
Може се наћи у сјеверној Грчкој, Македонији, дијеловима Србије. Има је и у Ботаничкој башти у Београду, а најљепша је у прољеће, када цвјета.
Станиште јој је у пукотинама кречњачких стијена на надморској висини од 350 до 2.150 метара, на Сувој планини, у Сићевачкој клисури.
Наталијина рамонда се налази на списку ријетких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна ријеткост.
Цвијет феникс
Биљка која има запањујућу способност да "васкрсава" и када је потпуно осушена. Довољна је једна кап воде да оживи. Зато је зову и "цвијет феникс".
Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио осушени цвијет Наталијине рамонде и она је након тога оживјела.
Симбол побједе Србије
По угледу на руску георгијевску ленту и британску булку - "попи", и Наталијина рамонда носи симболику побједе.
Биљка је вишеструке симболике за српски народ с обзиром на то да се и он, попут феникса, уздигао послије великих губитака и кроз сва искушења у Великом рату изашао као побједник.
Ова биљка је ендемска врста са Кајмакчалана, гдје се одиграла једна од најважнијих битака у Првом свјетском рату, када је српска војска 1916. године однијела важну побједу.
Званичан амблем за Дан примирја
Од 2012. године Дан примирја у Првом свјетском рату у Србији се обиљежава као државни празник. Главни мотив за амблем овог празника је цвијет Наталијине рамонде, иза које се налазе зелена и црна трака, што су боје Албанске споменице.
Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недјељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
