Објашњава професор турског језика

Ова презимена турског су поријекла иако су на -ић: Да ли је ваше на списку?

  • Извор: Крстарица
  • 03.04.2025. 08:21

Многа презимена су нам у аманет остављена током османске окупације и имају одређено значење – којег често нисмо свјесни.

Стотине ријечи које свакодневно користимо воде поријекло из турског језика, што и не чуди с обзиром на то да смо скоро пет вијекова провели под османском влашћу. Многи обичаји, али и имена и презимена, задржали су се на Балкану до данас, а нека од њих погрешно сматрамо искључиво српским.

Мирјана Теодосијевић, универзитетски професор турског језика и књижевности и ауторка неколико турских рјечника, за „Sandžak.rs“ навела је нека врло популарна презимена у Србији која у основи имају турско поријекло и значење, иако су нека прилагођена локалној традицији додавањем суфикса -ић.

Презиме изведена из турцизама

„Сигурно и ви познајете некога чије је презиме изведено из турцизма“, рекла је професорка Теодосијевић, па навела неколико примјера и објаснила њихова значења:

Абрашевић – човјек пјегавог лица

Амиџић – стриц

Барјактаревић/Бајрактаревић – заставник

Борозан – трубач

Булут – облак

Вермезовић – онај који не даје

Делибашић – најбољи јунак, заповједник одреда делија

Делић – јунак; стражар код везира и паша

Диздаревић – управник тврђаве

Дунђерски – столар и зидар

Јарамаз – непристојан, несташан; онај који не вриједи

Каракашевић – онај с црним обрвама

Караџић – црномањаст

Лагумџија – минер

Малбашић – старешина махале или села

Мутавџић – занатлија који прави простирке и покровце од козје длаке

Субашић – надзорник имања или градски надзорник („градски менаџер“)

Пешкир – убрус

Терзић – кројач

Топаловић – хрома особа

Туфегџић – пушкар

Узунмирковић – високи Мирко

Шебек – павијан; ружан и дрзак човјек

Шишмановић – дебео

„С турцизмима се не треба играти“

Професорка је на крају нагласила да, уколико нам се чини да се нека ријеч данас у турском језику користи другачије, морамо имати на уму да се језик мијењао кроз вијекове. Многе ријечи, као и у српском језику, данас су архаизми и више нису у употреби.

„С турцизмима се не треба играти. Ако знате турцизме, то не значи да ћете моћи да водите чак и најједноставнији разговор на турском језику. Ако идете у Турску, имајте на уму да су многи наши турцизми у турском данас архаизми и да се више не користе у савременом говору“, објаснила је професорка Теодосијевић, преноси Крстарица.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: