У српском језику постоји више од 150.000 ријечи, укључујући и позајмљенице које су се одомаћиле до те мјере да их одавно сматрамо својима, а не страног поријекла. Забиљежено је и више хиљада турцизама. Једна од ријечи које смо преузели из турског рјечника је - кашика.
Кашика је обавезан дио прибора за јело у облику елиптичне плитке посудице са дугачком дршком. Тако гласи званична дефиниција. Енглези је зову "spoon", Нијемци "loffel", Хрвати "жлица", а Турци - "kaşik". Наша "кашика" је, врло очигледно, најсличнија турској, што значи да јој је и поријекло из Мале Азије.
Ипак смо, што се каже, неколико вијекова били под Турцима, па смо усвојили и неке њихове ријечи. Подсјетимо, чак неколико хиљада. Међутим, словенски појам за елиптични предмет којим се једе је - "ложица", и потиче од глагола јести или заложити се.
Већина словенских народа данас користи ријеч изведену из тих појмова. Тако је, на примјер, кашика у Русији и Украјини "ложка", Словаци кажу "лyжичка", Пољаци "лyжка", Чеси "лжице", Македонци "лажица"... Нећете погријешити, дакле, ако употријебите ту ријеч, само што ће у Србији мало ко разумјети на шта се односи.
Ипак, у неким крајевима наше земље могла се чути и "ложица". Када се једном приликом повела полемика о томе, коментари су били врло занимљиви: "Тако је моја покојна баба говорила, а ми је исправљали", "Моја баба и данас каже ложица", "Зато имамо израз 'заложи глад'", "Петсто година није мало"..
