Вјерници Српске православне цркве славе Лазареву суботу или Врбицу, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих. Многе породице овај дан славе као крсну славу. То је видјело много људи, па се вијест о чуду Христовом проширила.
Лазарева субота, прославља дан када је Исус Христос васкрсао четири дана мртвог Лазара, што је видјело много људи, па се вест о чуду Христовом проширила на све стране.
Лазар је, потом, живио још тридесет година као епископ на Кипру, гдје је и сахрањен. Његове мошти почивају у Цариграду, гдје су пренијете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, гдје је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и дијеле народу, те се данашњи празник зове и Врбица.
Народни обичаји
Врбицу обично у цркву носе дјеца у суботу послије подне да би је оставили у цркви да се на Цвијети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се послије дијеле народу, преноси РТС.
У Српској православној цркви, Врбица је дјечји празник јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите дјецу мени, јер таквих је Царство небеско".
Данас се бере и цвијеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвијети, укућани њоме умивају.
Обичај је да се млади међусобно дарују цвијећем.
С обзиром на то да је празник у вријеме ускршњег поста, црквено правило је да није добро играти и пјевати.
Славска трпеза је увијек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвијети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
