Сир је један од најомиљенијих прехрамбених производа широм свијета и незаобилазан дио многих трпеза.
Ново научно истраживање ставило је управо ову свакодневну намирницу под лупу, откривајући податке који би могли изненадити потрошаче.
Шта су издвојили?
У студији спроведеној у сарадњи Универзитетског колеџа у Даблину и Универзитета у Падови, научници су анализирали разне млијечне производе како би утврдили потенцијално присуство – микропластике, иначе, невидљиве голим оком.
И док су ранија истраживања биљежила микропластику у води, пиву, чајевима и млеку у праху, сир се до сада није нашао на тој листи. Нова анализа то мијења, преноси Дејли Мејл.
Научници су испитали различите врсте млијечних производа и открили да је присуство микропластике значајно више него што се раније претпостављало. Посебно су се издвојили зрели сиреви – они који сазревају дуже од четири мјесеца, а код којих је у просеку пронађено чак 1.857 честица микропластике по килограму.
Сир под лупом
Свјежи сиреви садржали су око 1.280 честица, док је и само млијеко показало присуство од 350 честица по килограму. Ради поређења, то значи да зрели сир може садржати и до 45 пута више микропластике него флаширана вода.
Нова студија је објављена у часопису нпј Сциенце оф Фоод, а истраживачи тврде како микропластика доспева у млечне производе најчешће кроз процесе прераде и паковања.
Међутим, у студији није прецизирано одакле потичу узорци, осим да су купљени у великим трговинским ланцима. Нису наведени конкретни брендови, земље порекла или произвођачи анализираних производа.
Пластика улази у сир путем филтера, опреме, амбалаже, па чак и одеће радника у прехрамбеној индустрији, попут кута, рукавица и мрежица за косу. Занимљиво је и то да се током прераде млека у сир, уклањањем течне сурутке и концентрисањем чврстих материја, повећава и концентрација микропластике, наводе научници.
Аутори студије наглашавају потребу за додатним истраживањима и хитним мјерама:
"С обзиром на свеприсутну употребу пластике у млијечној индустрији и сложеност производног ланца, кључно је разумјети путеве уласка микропластике у производе како би се осигурала безбједност хране и заштита потрошача”