Имала је само 22 године и радила је као конобарица у хотелу у Минску.
Ни по чему се тог дана није разликовала од других, све док јој колега није рекао да треба да однесе свјеже цијеђени сок у апартман почасног госта. Није ни слутила да ће тај сок од наранџе промијенити све – и презиме, и вјеру, и цијели свијет који је познавала.
Јер иза врата собе чекао ју је шеик – и живот за који многи мисле да је сан, али она данас зна: то је био почетак једне затворене бајке.
Кад шеик изабере ''Нећу се вратити без ње''
Наташа Алијева је 2007. године радила у хотелу у вријеме када је Минск био домаћин међународног такмичења у стрељаштву. Међу ВИП гостима налазио се шеик Саид бин Мактум бин Рашид Ал Мактум – члан владарске породице из Дубаија.
Након што му је Наташа донијела наручени сок, између њих се, по њеним ријечима, догодило ''нешто необјашњиво''. Шеик је одлучио да се без ње не враћа у Емирате. Убрзо је организовано луксузно вјенчање, а Наташа је прешла у ислам и узела ново име – Ајша Ал Мактум.
Дворске жене, вјерска правила и почетак новог идентитета
Оно што је шокирало јавност у то вријеме била је реакција шеикове прве супруге – која је, према ријечима Наташе, нову жену дочекала с добродошлицом. Њих двије су постале блиске и заједно одгајале дјецу, а Наташа је родила ћерку коју је шеик обожавао.
Али како су године пролазиле, ствари су почеле да се мијењају. Иако се у почетку чинило да је живот међу луксузом и свитом послуге рај, Ајша је схватала да у том систему жена – ма колико била вољена – нема глас. Није се уклапала у правила која јој нису припадала.
Трећа жена и нестанак љубави: Златни кавез без кључа
Године 2015. шеик је оженио трећу супругу. Тада је, како Наташа каже, и посљедња искрица међу њима нестала. Њихов однос се свео на формалност, а оно што је остало био је – луксуз, сигурност и зидови који не дозвољавају много више од рутине.
Данас живи са ћерком, у пространом дому пуном свега осим – блискости. Њих двије ријетко излазе, и то само ујутру, док температуре нису превисоке. После 16 часова повлаче се у хладовину својих одаја, далеко од погледа и јавности.
Имати све, а немати себе
Иако не оскудијева ни у чему, Наташа више не вјерује у бајке. Научила је да сјај злата често засљепљује оно најважније – слободу избора. Постала је жена чије је име промијењено, вјера прихваћена, а свакодневица сведена на тишину.
Она више није она конобарица из Минска, али није ни права шеикова супруга у пуном смислу. Наташа, Ајша – како год да је зовемо – остаје примјер жене која је на сопственој кожи осјетила шта значи када те луксуз загрли, али не пусти.
