За Васкрс треба да се устане рано, а не би требало да се оде рано на спавање, тј. прије поноћи. Ако се оде прије поноћи на спавање, тај ће цијеле сљедеће године до Васкрса бити поспан и сањив.
Када се устане треба се умити водом у којој су стављени: дријен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.
Дјецу по образима треба дотаћи црвеним јајетом, да би цијеле године била здрава и румена.
Прво шта треба да се ујутро поједе и тиме омрси јесте јаје! Послије доручка одлази се у Цркву на литургију.
У неким селима у Срему јужном Банату и Бачкој у улицама гдје је пролазила литија палиле су се свијеће у прозорима.
За Васкрс се мијесе посебне погаче и хљебови. У неким дијеловима Војводине пеку се лепиње са цијелим јајетом.
Шта би био Васкрс без дјечије среће и радости, тако да неки практикују и обичај да сакривају јаја и слаткише у цвијеће, дворишта ако га имају, па онда дјеца чим отворе очи одлазе да траже дарове које им је зец оставио прошле ноћи.
На други дан Васкрса-Побусани или Водени понедјељак, иде се на гробље и носе се и остављају црвена јаја. Зове се водени јер на тај дан момци поливају дјевојке водом. На овај дан треба и у њиви оставити разбијено јаје да би њива била плодна цијеле године, а јаје се треба да ти и стоци како би цијеле године би здрава.
