Једини познати напад ајкуле на човјека у црногорском приморју догодио се 13. јула 1955. године, а према свједочењима, несрећног Стевана Томашевића морска неман је преполовила.
И данас се у Будви тихо шапуће о страшном догађају из прошлог вијека. У малој ували десно од познате плаже Могрен, тик уз велику, равну стијену омиљену за сунчање, крије се језива прича о прерано угашеном животу.
Једини познати напад ајкуле на човјека у црногорском приморју догодио се 13. јула 1955. године. Тог дана, тројица студената који су љетовали у колонији на Јазу, одвеслали су дрвеним чамцем ка Будви. Привучени тиркизном и бистром водом испод стијене, одлучили су да се окупају.
Према тврдњама локалних рибара и морнаричке страже, ријеч је била о великој бијелој ајкули дугој готово седам метара.
Неки су тврдили да је допливала у Јадран пратећи амерички брод, а ка обали ју је наводно привукла лешина магарца коју је неко бацио у море недалеко од увале.
Тихи опроштај и загонетни детаљи
Неколико дана након трагедије, породица и пријатељи Стевице дошли су чамцем на место несреће.
Бацивши цвијеће и вијенце у море, опростили су се од њега. Међу бројним језивим детаљима, један је посебно остао у сјећању – младић је наводно прије скока у воду носио мајицу Кајакашког клуба Чачак, на којој је био извезен број 137 – симболично идентичан датуму смрти: 13. 7. 1955.
Мјесец дана касније, на врху стијене изнад увале, породица је поставила спомен-плочу са сљедећим натписом:
"У ували иза ове стијене, купајући се са друговима, 13. IIV 1955. изгуби живот Стеван-Стевица Томашевић, студент електротехнике из Чачка, у својој 22. години, а као жртва морске немани. Неутјешна породица и другови."
Плоча и данас стоји на том мјесту, али је натпис готово нечитљив – дјелимично због патине, а дјелимично због неприступачности стијене.
Тишина медија и стварање легенде
О овом догађају тада није извјештавао ниједан дневни лист. Први текст који је поменуо трагедију објављен је 14. августа 1955. у двомесечнику "Побједа" из Подгорице, и то у контексту постављања спомен-плоче.
Тек у трећој реченици помиње се узрок смрти: "Несрећни младић који је у Будви љетовао у колонији студената, настрадао је приликом купања од морског пса."
Одсуство шире медијске пажње вјероватно је посљедица тога што тема напада ајкуле, посебно на атрактивној туристичкој локацији, није била "друштвено подобна".
Због тога је током година догађај препуштен усменом предању, а многи извјештаји о присуству ајкула у Црној Гори једва да су помињали ову трагедију – често уз нетачне податке.
Временом, створена је урбана легенда по којој је Стевица скочио са стијене право у чељусти ајкуле, која га је затим прогутала.
Велика бијела ајкула у Јадрану – мит или реалност?
У готово свим верзијама приче, одговорна је била велика бијела ајкула (Carcharodon carcharias ) – најопаснија врста за људе.
Ипак, она изузетно ријетко залази у Јадранско море и још ријеђе приђе обали. У Црној Гори је званично уловљена само једном – прије 16 година, када је будвански рибар Илија Рафаиловић на пучини уловио њено младунче.
Велика бијела ајкула најчешће прати туне – рибу која се последњих година све чешће виђа у Јадрану, што би могло објаснити повремена виђења ове врсте и данас.
