Испод пода куће саграђене пет вијекова прије нове ере у античком граду Нотиону, у данашњој западној Турској, истраживачи су открили и откопали ћуп пун златних новчића.
Откопавање античког града у западној Турској открило је предмете и археолошке остатке који датирају из петог вијека прије нове ере, укључујући и ћуп пун златних новчића који је био сакривен више од 2.000 година.
Научници су открили злато у Нотиону, утврђеном граду који је био насељен од шестог вијека прије нове ере до првог вијека нове ере.
"Закопано испод пода куће из петог вијека прије нове ере, ћуп злата би могао да исприча причу о животу древног плаћеника током тих бурних времена", саопштавају стручњаци са Универзитета у Мичигену, преноси Си-ен-ен.
"Овако вриједно откриће у контролисаном археолошком откопавању је веома ријетко", каже вођа ископавања Кристофер Рате, професор древне медитеранске умјетности и археологије.
"Никад се не закопава оваква ризница новчића, посебно златних, без намјере да се поново преузме. Само најтежи сценарио и несрећа власника би могла да објасни очување оваквог блага", истиче Рате, преноси Политика.
Нотион је остао највећим дијелом нетакнут током двије хиљаде година све док прије десетак година када су археолози надгледањем из ваздуха и мапирањем видљивих остатака града утврдили да се ради о насеобини из античке ере.
Пронађени новчићи потичу из времена владавине Персијског царства (шести вијек прије нове ере до око 330. прије нове ере) и познати су као персијски дарици са ликом клечећег стријелца на предњој страни новчића који приказује персијског краља Дарија .
Као и већина древних кованица од шестог до четвртог вијека прије нове ере, ова валута нема датуме, што представља изазов за истраживаче који желе да одреде када је тачно произведен, каже Питер ван Алфен, главни кустос Америчког нумизматичког друштва.