Српска православна црква и њени вјерници данас славе Преподобног Онуфрија Великог.
Свети Онуфрије је био аскета из 4. вијека, који је живио у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца.
Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу гдје је проживио сам остатак свог живота односно око преко педесет година.
Све власи су му биле „бијеле као снијег“, коса и брада су му досезале до земље, а тијело му је било обрасло длаком јер је дуго живио без одјеће. Носио је једино појас од лишћа. О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посјетио у пустињи.
Он каже да је цијели Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видјећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи.
Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ријетким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хљеба да утоли глад.
Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "Највише се храним и појим слатким ријечима Божјим".
На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га.
Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога свијета, преклонио је кољена, помолио се Богу и преминуо.
У том је Пафнутије видио свјетлост како је освијетлила тијело упокојеног свеца. Сахранивши Онуфријево тијело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо 400. године.
Вјерује се да се данас треба помолити за здравље овом свецу јер ће тако он и народу подарити исто, пише Еспресо.
Српска православна црква га слави 25. јуна по грегоријанском календару.
