Обичај о којем се мање говори је да људи у Србији не славе само крсну славу, већ и још једног свеца по избору, обично на прољеће или у рано љето. Овај празник обиљежава се као преслава, послужице, приславе или прислужбе.
У многим крајевима Србије, Републике Српске и Црне Горе имају обичај да кажу да тог дана прислужују или помињу, па другу славу зову још и локализмима попут прислуга.
Преслава тј. прислуга се обиљежава скромније, уз присуство мањег броја гостију. Најчешће се окупи само најужа родбина или се обиљежи у кругу породице.
Крсну славу насљеђује најстарије дијете, а преслава се може пренијети и удајом, уколико је жена једини потомак, она може из своје породице пренијети преславу како би се наставила традиција преславе, приславе или послужнице.
Понекад би се догодило да се друга, додатна, слава усвоји када постоји вјеровање да се неки светац залагао за неку врсту спасења. Нпр. уколико нека особа вјерује да јој је баш тај светитељ донио спасење, избавио је од болести, сачувао живот у некој несрећи… онда се та особа, или читава породица, у знак дубоке захвалности завјетује да ће прислуживати још једног светитеља поред крсног имена.
Или, уколико вјерује да ју је неки светац опоменуо да се врати на прави пут, најчешће кроз сан или тиме што је особу казнио, из страхопоштовања многи људи узимају и преславу поред славе. Негдје је преслава имендан или рођендан, уколико је неко рођен на дан вјерског празника.
Тај дан би се обиљежавао обавезним постом, и не само тај дан, већ читава недјеља у којој се слава налази, а потом слиједи причешће на дан славе.
На дан преславе носи се жито у цркву да се освешта након причешћа и молитве. Код многих свештеника обично је правило да се колач не мијеси, већ се само припрема жито. Запали се кандило у дому и очита молитва светитељу како би му се изнова одала захвалност.
У градовима у Србији ова традиција изумире, али се још увијек преславља по селима. Обично га мијешају са завјетином (сеоском или градском славом), што није исто, јер је завјетина дан када се цијело село, град или нека већа група људи насељена на истом простору, завјетовала да ће прослављати истог светитеља.
