У средишту бањалучког насеља Борик, међу дрворедима, парковима и пространим шеталиштима, налазе се једне од најпрепознатљивијих стамбених зграда у граду — бијеле ламеле. Њихова препознатљива линијска форма, равне фасаде и специфична бијела боја учиниле су их архитектонским симболом епохе у којој су настале, али и дијелом урбаног идентитета Бањалуке.
Када и како су настале?
Бијеле ламеле изграђене су почетком 1970-их година, као дио планског уређења новог стамбеног насеља Борик, које је замишљено као модерно, прозрачно и функционално урбано окружење по узору на савремене европске концепте колективног становања. Идеја је била једноставна: повезати архитектуру и квалитетан свакодневни живот.
Ламела (од франц. ламе – плоча) је архитектонски израз за издужене стамбене објекте ниске до средње спратности, најчешће положене паралелно једне уз друге, са пространим зеленим површинама између. Овај концепт је у Борику примијењен готово школски – широки размаци међу ламелама, обиље свјетла, уређен простор између зграда и логика функционалности.
Принцип градње
Бијеле ламеле грађене су по систему модуларне армирано-бетонске конструкције, с префабрикованим елементима који су омогућавали брзу изградњу, али и стабилност и дуготрајност. Фасаде су једноставне, чисте линије доминирају, а оно што их посебно издваја јесте јединствена бијела боја која им је и донијела име.
Посебна пажња посвећена је оријентацији станова – тако да већина има довољно природне свјетлости током дана. Улази су често истакнути благим удубљењима, док су лође и балкони дискретно уклопљени у цјелину, без нарушавања основне форме.
Занимљивости које их чине посебним
Свака ламела има свој ритам и дужину, али се све уклапају у хармоничан урбанистички растер, што Борик чини пријатним за оријентацију и живот.
Иако су изграђене прије више од 50 година, ламелни станови и даље важе за једне од најтраженијих на тржишту, управо због паметног распореда просторија, доброг квалитета градње и идеалне локације.
У вријеме настанка, бијеле ламеле су биле симбол савременог становања, а многи станари су се у њих усељавали из знатно лошијих и импровизованих објеката.
Њихов дизајн ушао је и у архитектонске уџбенике као примјер планског колективног становања у постмодернистичком духу социјалистичке Југославије.
