Тек свака четврта година има 29. фебруар, а разлози су практичне и математичке природе, објашњавају научни портали.
Земљи треба отприлике 365,25 дана (тачније 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунде) да обиђе Сунце и тако обиљежи соларну годину.
Договорено је да сваке четврте године тај додатни дан који Земља накупи путујући око Сунца буде уписан у календар.
Додатни дан уједно означава и преступну годину, односно годину која умјесто 365 има 366 дана.
Без ове аномалије , односно 29. фебруара, календарска и соларна година би се разишле. Тако бисмо умјесто на мору, јули и август проводили на скијању, а Нову годину славили у прољеће.
Да до тога не би дошло, ту је преступна година.
Марс, рецимо, има више преступних година него правих. Година на Марсу траје 668 солова, односно дана, али је Марсу потребно 668,6 солова да би обишао Сунце.
Тако у десетогодишњем раздобљу Марс има четири године са 668 дана и шест година са 669 дана.
Постоји још један разлог због којег је уведена преступна година. Око 46. године прије Христа у Римском Царству Јулије Цезар увео је календарски систем данас познат као јулијански календар.
Јулијански календар је од самог почетка имао грешку. Наиме, био је нешто дужи од соларног календара. То је довело до гомилања грешака током година па је до 1582. године накупљено 12,7 дана вишка.
Ту на сцену ступа папа Гргур 13. који је 1582. године реформисао календар одредивши да све године дјељиве са четири буду преступне, осим година вијека које морају бити дјељиве са 400 да би биле преступне.
Грегоријански календар ушао је у употребу само у римокатоличким земљама у октобру 1582. године, када је календар усклађен са годишњим добима те је уклоњено десет дана из календара (вишак који је Јулије Цезар накупио).
Власти су одлучиле тада да ће те године након четвртка 4. октобра услиједити петак 15. октобра (што је изазвало запрепаштење становништва, посебно оних који су славили рођендан на избачене датуме).
Занимљиво је да су Иркиње 29. фебруара смјеле да запросе мушкарце које су жељеле.
У неким културама 29. фебруар сматра се несретним даном. У Италији се преступна година сматра несретном, а у Грчкој се не савјетује планирање вјенчања у преступној години.
Процјењује се да се у свијету сваког 29. фебруара роди око пет милиона дјеце.
