Дизајнер Роберто Кавали преминуо је у свом дому у Фиренци, у 83. години, оставивши за собом незамјенљиво наслијеђе гламура који се може мјерити само у претјеривању.
Себе је називао “краљем леопарда”, а они који су имали среће да га познају и раде са њим описивали су га као шармера који у свему види умјетност живљења и гламур.
Роберто је рођен у знаменитој фирентинској умјетничкој породици и још као младић се заинтересовао за технике штампе на текстилу, не сањајући какав глобални успјех ће му то донијети.
Своју модну марку је основао 1970, први бутик двије године касније у елитном Сан Тропеу гдје ће креације од пачворк тексаса куповати Брижит Бардо и Софија Лорен, али ће му посао истински букнути тек кад је схватио да се кожа може третирати као свила, са истим могућностима дезенирања и штампе.
Радећи са италијанским дизајнером Мариом Валентином и радионицама свиле у околини језера Комо, његова “Stampa Cavalli” је представљала револуцију у индустрији због чега је често поређен са својим земљаком Ђанијем Версаћеом. За разлику од Ђанија који је крупним корацима грабио ка интернационалној репутацији, Кавали се држао Италије и временом изгубио корак са током трендова који су најављивали глобалнији приступ моди.
Па ипак – када је ријеч о другој шанси у свијету моде, тешко да постоји импресивнији примјер од статуса који је Роберто Кавали уживао међу трендсетерима крајем деведесетих и почетком двијехиљадитих. Све је почело када је ингениозно додао ликру у тексас на фармеркама које ће Наоми понијети на ревији 1990. године, и иако из данашње перспективе не дјелује као нека вијест да фармерке имају дозу стреча у себи, за то вријеме то је било незамисливо.
Био је то само интро у потпуну модну доминацију: његова марка је зграбила зеитгеист пред освит новог миленијума, када је Кавали постао синоним за разметљиво одијевање славних те ере. Одијевајући звијезде као што су Џенифер Лопез и Шерон Стоун у егзотичне мотиве и слапове шљокица, задовољио је апетит шире јавности за ултра гламурозном, супер секси гардеробом. То је било вријеме праве Кавали маније.
Успон бохо шика, новог заводљивог вајба, као и примјетна помама да се изгледа стилизовано “од јутра до сутра” која је подједнако владала међу славнима као и међу “обичним свијетом”.
Чак и кад се повукао са мјеста дизајнера у модној кући која носи његово име, Роберто је остао синоним за ту италијанску фабулозност – а архивски комади и дан данас достижу астрономске цифре.
