Ријетки су они који је не носе, прије се може рећи да је носе сви, а неки чак константно. Сви знамо некога ко обожава црну, та не-боја има снагу, моћ, али и софистицираност.
Црна је главни елемент многих гардероба, а стручњаци за стил често наглашавају њену разноликост и могућност прилагођавања свим приликама. Иако је некад непримјерена, црна је углавном и већином присутна у свим културама и диве јој се на свим странама свијета. У њој се можемо осјећати моћно, али и бунтовно, у зависности од материјала и форме. Она је као 'чисти' почетак, на који слажемо елементе по жељи.
Али, није увијек било тако, јер је до Средњег вијека била ријеткост, било је тешко произвести нешто тако тамно и лијепо. Наиме, процеси бојења који су омогућили производњу дубоких, тамних, упечатљивих нијанси црне још нису били развијени.
Црна је била и тема закона о раскоши који су је забрањивали нижим слојевима друштва.
Зато су је богаташи и породице племићког поријекла носили у разним приликама - она је доказивала њихов статус, баш као и данас логоманија.
Прича о томе како је црна одјећа заузела посебно мјесто на данашњој модној сцени заправо је повезана с класама у друштву.
Јер, колико је некада била резервисана за богате, толико је данас свима доступна, у разним стиловима и трендовима. Нема више искључиво асоцијацију на луксуз, иако је наравно и дио скупих колекција.
Један од битних ликова везан за историју облачења у црно је британски социјалиста из 19. вијека, Беау Брумел, који је носио црну 'униформу' и изјавио сљедеће: "Да би неко био заиста елегантан, не би требао да буде примијећен". Нешто од тога разумијемо и данас, кад се увучемо у црно заиста можемо бити децентни ако, наравно, искључимо шљокице и разне металик текстуре.
Почетком 20. вијека Коко Шанел примијенила је сличну филозофију на женску гардеробу, кад је осмислила малу црну хаљину.
Вог је 1926. објавио да је мала црна хаљина 'Шанелов Форд', што је заправо указивало на доступност одјевног предмета масама, а не високом сталежу. Хаљина је заправо била сличног стила униформи продавачица и других жена из радничке класе, али овим је Коко уведена у све сталеже.
Тако је кренула њена владавина у свим слојевима друштва, а ношење црне дало је силуети једноставност и софистицираност.
Али, уједно је дио неких бунтовних стилова - примјер су мала кожна јакна и Марлон Брандо у 'Дивљаку' и дио субкултуре током 60-тих, када су црне кожне јакне биле униформа револуције.
Током 80-тих у Западној Њемачкој измислили су 'Блек Блок', стратегију у којој се људи који иду на протесте облаче у црно како би успоставили солидарност и избјегли могућност да их полиција идентификује.
Тунике за дипломирање врло често су црне, што асоцира на јединственост и професионализам.
Црна може употпунити гардеробу, али ипак не смијемо занемарити боју у потпуности. Црна нам може дати и отужан, старији изглед, зато је битно да су ти тамни комади лијепи и уредни, а дубина пигмента постојана, како би све заједно било елегантно
