Млада и пркосна Ромкиња Северина Лајтман краси септембарску насловницу хрватског издања магазина Ел (Elle).
Ова млада жена која руши све предрасуде данас је успјешна студенткиња два страна језика на Филозофском факултету, а уз студирање и рад (како би си осигурала егзистенцију), марљиво бруси свој глумачки талент како би јој се још једна жеља остварила – да упише глуму на загребачког Академији драмске умјетности.
"Бити на насловници међународног часописа ми заиста пуно значи и велика ми је част што сам добила прилику. Нисам ни сањала да ћу икада ишта у модном свијету радити, но спонтане ствари су ми најбоље и сигурна сам да ми је ово једна од најбољих ствари што ми се догађа у животу", истиче Северина.
Јелена Вељача, главна уредница хрватског издања Ела, објашњава како је заправо цијели нови број посвећен различитим идентитетима и слави различитост и прилику да заиста будемо оно што јесмо, пише нет.хр.
"Нови број хрватског Ела уловио се у коштац с темом која је можда јако тренди, али и најосјетљивија од свих тема: идентитетом. И док се идентитети често користе за идеолошке па и политичке битке, Ел у својој традицији има славље свих различитости и доиста аутентично прихваћање промјене. Штавише, Ел као бренд често је у базену лајфстајл и модних часописа био лучоноша прогресивних мисли и дијалога, што је пут којим 'нови' хрватски Ел поносно крочи. Од наше кавер дјевојке, која је Ромкиња и која жуди за животом изнад националности, али без скривања - уз понос и прихваћање онога ко јесмо, преко Барбаре Ноле, инспирације за све жене које су након велике љубави остале саме и сада храбро кроче у свијету који је кројен за хетеронормативне нуклеарне породице, до Леоне Парамински, која говори о каријерним и животним промјенама у другом смјеру од очекиваног за једну звијезду - смјеру породицу, мира и љубави, намјера нам је славити све животне одабире, и бити уистину инклузивни!", истиче Вељача.
Kад је 21. новембра 1945. године, Хелена Лазареф, Рускиња рођена у Паризу, покренула модеран женски часопис који ће постати главна ствар у дому сваке жене у Француској, жељела је само најбоље за своје читатељке, цијенила их је и сматрала да заслужују да их се коначно сматра јаким и независним женама, активним учесницима друштва, које не само да имају што за рећи и него и желе да их се чује.
Надахнута временом које је провела у Њујорку тоеком Другог свјетског рата, Лазареф је развила властити концепт за женски часопис чији је кључни уреднички приступ био пружити женама ексклузиван и неуспоредив приступ моди и љепоти, а истовремено задржати блискост са својим читаоцима.
