Онај ко у свом врту има посађена стабла воћа, наравно жели и богат урод. Како би на стаблу било пуно воћа, препоручује се редовно орезивање. То са собом доноси бројне предности: цјелогодишњим орезивањем стабла остају здрава, добијају на виталности, показују добар раст, а у крошњу доспијева више свјетла и ваздуха. Све то има позитиван утицај на квалитет плода, а довољним прозрачивањем крошње спречавају се гљивична обољења и штеточине.
До када није касно орезивати воћке?
Одговор на ово питање зависи од врсте воћа које желите орезати, као и од климатских услова и других фактора који утичу на раст и развој вашег воћњака. Најбоље вријеме за орезивање воћа је током зиме, када се воћке налазе у стању мировања.
Класично орезивање воћака обавља се зими. Разлог томе су фазе раста. Зими се храњиве материје повлаче у коријење, а затим се у прољеће слијевају у гране и тамо потичу нове пупољке. Непосредно прије њиховог избијања, у касну зиму, боље зарастају мјеста резова на воћки. Смањује се ризик од инфекције. У сваком случају, температура код орезивања не би требала бити испод -4 °Ц.
Вријеме за орезивање различитих врста воћака се разликује. Коштуњичаве воћке, као што су стабла јабука, крушака и шљива орезују се, у правилу, током раздобља вегетације између. Млада стабла коштуњичавог воћа требала би се првих година орезивати тек крајем фебруара/почетком марта, будући да је младо стабло још прилично осјетљиво на јаки мраз.
За воћке које сазријевају у прољеће (нпр. кајсије, брескве, трешње), најбоље вријеме за орезивање је након што прође опасност од мраза, обично крајем фебруара или почетком марта. Ово ће помоћи у подстицању раста нових пупољака и осигурати здрав раст воћке.
За воћке које сазријевају у касно љето (нпр. јабуке, крушке), најбоље вријеме за орезивање је након што прође опасност од смрзавања, обично у рану зиму. Ово ће помоћи у подстицању раста нових пупољака и осигурати здрав раст воћке, али и осигурати да ће се воћка опоравити од орезивања прије него што почне расти воће.
У сваком случају, препоручљиво је провјерити специфичне упуте за орезивање за вашу врсту воћа, јер неке врсте воћа могу захтијевати другачије поступке орезивања или различите вријеме орезивања.
Правилно орезивање
За добре приносе и прозрачне крошње воћака потребно је редовно вршити резидбу грана.
Кључ успјеха за бољи принос воћа по стаблу јесте редовна али и правилна резидба.
Почећемо од једне гране. Једно од кључних правила за резидбу је да увијек орезујете гране непосредно изнад пупољака, које ће се накнадно трансформисати у нове изданке. Због тога је врло важно пазити у којем смјеру пупољци “гледају”, јер ће у будућности у истом смјеру расти нови пупољци. Прикраћивање љетораста треба извршити непосредно изнад пупољка, 2-3 мм, са благо закошеним резом према средини пупољка. На примјер, ако желите обликовати круну самостојећег грма, гране треба подрезати близу пупова, који су оријентисани према ван како би отворили средиште.
На шта посебно треба обратити пажњу при орезивању?
1. Прислоните маказе уз пупољке. Ако је удаљеност од пупољака превелика, дрво ће се осушити до сљедеће тачке вегетације. На том одумрлом дрвету се онда тешко може створити свјежи пупољак. Стога рез треба бити на удаљености од око 1 до 3 милиметра од пупољака окренутих према вани.
2. Покушајте не остављати никакве окрајке, јер мртво дрво даје храњиву подлогу за трулеж и плијесан. Одвојите, ако је могуће, гране увијек што је ближе могуће „прстену гране“, али тако да се она не повриједи.
3. Орезујте велике гране у етапама. На тај начин избјегавате да се кори дрвета нанесе већа штета или да се гране неконтролирано ломе. На самом крају, окрајак би се требао пажљиво одвојити од „прстена гране“.
4. Пазите на скраћивање основних грана на исту висину. Класична крошња воћке има у најбољем случају облик пирамиде и састоји се од средишњег избојка и три до четири главне гране које расту са стране. Током првих година раста посебно је важно да се основне гране скраћују на исту висину. Све основне гране морају имати отприлике исту висину, средишњи избојак би требао бити око 20 центиметара дужи.
5. Одстраните воденасте изданке већ у рано прољеће. Ако обавите јачу резидбу, на горњој страни избојка долази до стварања често многобројних воденастих изданака. На вријеме их отргните, јер тако ће ране замирити још прије зиме.
6. Не заборавите довољно залијевати воћке. Прије свега, након раздобља мраза зими, стабла хитно требају воду, будући да у претходном периоду нису могле примити довољну количину из смрзнутог тла. Поред нових насада требали бисте, прије свега, додатним количинама воде залијевати старија стабла бресака, нектарина, бадема и кајсија.
У наставку текста прочитајте како у три корака правилно орезати стабла јабуке, крушке, дуње, кајсије, брескве, шљиве и вишње.
Први корак – Чишћење
Почните са орезивањем грана које су се осушиле током године и које су оштећене или сломљен. Уклоните и оне младице које расту директно из стабла дрвета.
Такве младице често немају везе са плодом, већ су изданак подлоге на коју је калемљено воће. Гране које расту право у висину треба делимично одрезати као и изданке који се повијају ка стаблу, односно имају смер ка унутрашњости круне.
Други корак – Прорјеђивање
Циљ прорјеђивања је да омогућите да свјетлост и ваздух могу подједнако да допру до свих листова. На тај начин смањује се могућност ширења биљних болести и штетних инсеката.
Најприје уклоните неке од грана које расту надоле, али и све оне које се густо укрштају и преклапају са другим гранама. Препоручљиво је да након тога прегледате цијелу биљку.
Орежите круну што скадније тако да направите равномјерну густину грана. Требало би да свако стабло обликујете на сличан начин да би све воћке изгледале једнако.
На мјестима гдје се гране рачвају савјетује се да оставите оне гране које су најздравије. Такође, водите рачуна да угао између двије гране буде око 70 степени. Ако угао остане превелики, постоји могућност да се гране сломе под теретом плода. С друге стране, ако оставите превише оштар угао, неће бити довољно ваздуха током вегетације.
Наставите са резањем док простор око сваке гране не буде између 15 и 30 центиметара. Битно је да свака грана има довољно ваздуха и простора да се развија. Као и код чишћења, орезујте равно све до главне гране или стабла.
Не остављајте чисте, равне гране дуже од 30 центиметара без иједне бочне гране или рачве. Рачуна се да је 30 центиметара годишње довољна дужина прираста.
Трећи корак – Фризирање
Трећи корак је најлакши, јер тада ваше воћке добијају „нову фризуру“. Требало би да почнете са спољне стране и да режете ка стаблу. Циљ је да гране постану дебље и краће. Стручњаци савјетују да се оваквим резањем спречава ломљење грана од тежине плода и да тада дрво лучи хормоне у доњем дијелу крошње. Тако дрво даје већи принос и не иде у висину и ширину.
Како орезати боровницу и аронију
Циљ фризирања је да се ореже 20 до 30% прошлогодишњег раста дрвета. Прошлогодишњи раст може да се препозна по грубљој кори и дебљини гране. Битно је да водите рачуна гдје ћете да направите резове. Најбоље је да режете од 5 до 8 милиметара изнад пупољка који вам по положају и правцу одговара.
Додатни савјети
- Постарајте се да вам маказе за резање буду оштре. Можете их сами наоштрити.
- Да бисте избјегли ширење болести, дезинфикујте маказе алкохолом.
- Орезано дрво правилно уклоните или одложите како бисте спријечили ширење болести на здраве делове.
- Пресјеке дебље од 5 центиметара премажите воском за калемљење.
- Непосредно послије резидбе треба одрадити зимско прскање воћака.
Прави алат за орезивање воћака
Код одабира правог алата, прије свега, обратите пажњу на сљедеће напомене. Важне су двије ствари: алат вам треба олакшати посао и стабло се не смије повриједити.
Како се гране приликом орезивања не би згњечиле или откинуле, важно је одабрати квалитетан алат. Поред маказа за гране можете користити и нашу вртну акумулаторску пилу ГТА 26 која је савршено прикладна за орезивање воћака.
