Велики васкршњи пост, који почиње сутра (3. марта 2025.), представља најважнији и најдужи пост у православном хришћанству.
То је период духовног и тјелесног уздржања, припрема за Васкрс – празник над празницима, дан када се слави Христово васкрсење и побједа над смрћу.
Овај пост траје пуних седам седмица и обухвата 40 дана поста, на које се надовезује Страсна седмица или Велика седмица, посљедњих седам дана пред Васкрс, када се православни вјерници присећају Христових страдања, распећа и смрти на крсту.
Зашто постоји Велики пост?
Пост није само чин одрицања од хране животињског поријекла, већ има много дубљи, духовни смисао. Утемељен је на самим ријечима Исуса Христа, који је провео 40 дана у пустињи постећи и молећи се, прије него што је започео своје јавно проповиједање. Православна црква зато одређује овај период као вријеме покајања, молитве, смирења и припреме за најрадоснији хришћански празник.
Постоји још један симболички разлог зашто је Велики пост толико значајан – вјерници, кроз уздржавање и молитву, треба да се подсјете на Христову жртву и искупљење човечанства. Припремајући тијело и дух, они се приближавају тајни Васкрсења, суштинској поруци хришћанске вјере.
Правила поста – шта се смије, а шта не Велики пост подразумијева одрицање од хране животињског поријекла, што значи да се не конзумирају месо, млијечни производи и јаја. Риба је дозвољена само на Благовијести и Цвијети, док се уље и вино могу користити одређеним данима, према црквеном календару.
Најстрожи пост се практикује на Велики петак, дан распећа Исуса Христа, када се препоручује потпуни пост или конзумирање само хлеба и воде.
Међутим, пост није само тјелесно уздржавање, већ и духовни подвиг. То значи да вјерници треба да се уздрже од лоших мисли, оговарања, љутње, свађа и сваког вида негативног понашања. Пост је вријеме када треба појачати молитву, одлазак у цркву, чињење добрих дјела и праштање.
Како се правилно понашати током поста?
Поред придржавања правила исхране, важно је обратити пажњу на сопствено понашање. Пост се не смије свести само на дијету – његова суштина је унутрашња промјена, рад на себи и својој вјери. Савјети за правилно практиковање поста укључују:
- Редовну молитву и присуствовање богослужењима.
- Читање духовне литературе и Светог писма.
- Суздржавање од лоших мисли и дјела.
- Помоћ онима којима је потребна.
- Праштање и помирење са другима.
Црква учи да пост без молитве и духовног раста нема пун смисао – зато се вјерници подстичу да пост виде као прилику за унутрашње прочишћење и приближавање Богу.
Обичаји и значај Великог поста Током Великог поста, вјерници се у већем броју исповиједају и причешћују, припремајући се за Васкрс.
У многим домовима се поштује традиција заједничких посних оброка, а посебна пажња се поклања духовној атмосфери у кући. Народна изрека каже: "Ко пости тијело, а не душу, узалуд пости."
Страсна седмица, посљедња седмица поста, посебно је значајна јер обухвата најважније догађаје из Христовог живота – од његовог уласка у Јерусалим, преко Тајне вечере и издаје, до разапињања и погреба.
Велики петак је дан туге и тишине, када се у црквама обављају посебне службе посвећене Христовом страдању.
И упамтите - Велики васкршњи пост није само припрема за славље Васкрса, већ прилика да човјек сагледа себе, своје поступке и однос према другима. То је вријеме када треба радити на духовној снази, јачати вјеру и показати љубав и разумијевање.
Они који га исправно практикују, долазак Васкрса дочекују с унутрашњим миром и радошћу, спремни да у потпуности схвате величину и значај Христовог васкрсења, преноси Она.
