Сријемуш је био устаљена храна наших предака. Данас многи не знају како изгледа нити су је пробали или су само чули за њу, али је нису конзумирали.
То је самоникла биљка, али се успјешно може узгајати и у врту.
Како изгледа сријемуш?
Сријемуш, дивљи лук или медвјеђи лук (Allium ursinum) је зељаста биљка изразито храњивих и љековитих особина о којима се мало зна. Медвјеђи лук, како су га у народу најчешће звали, јер је то главна храна медвједа када се буде из зимског сна, расте у висину од 20 до 40 центиметара, у прољеће кад се и бере израсте у два дугуљаста листа који се сужавају у уску петељку. Има бијелу или жућкасту луковицу које се сакупљају у љето и јесен прије сазријевања плода. Луковице се користе као зачин. Има бијеле звјездасте цвјетове и цвјета у прољеће. Настањује хумусна тла у шуми или крај ријека. Сјеме је црне боје којим се хране други организми, најчешће мрави.
Сакупљајући сјеме управо га и ми можемо узгајати. Захтијева добро осунчано и влажно тло на отвореном или заштићеном простору. Може се директно сијати у земљиште или га можемо пресађивати са станишта на нашу парцелу или дијељењем луковица у јесен или рано прољеће.
Моћнији од бијелог лука?
Углавном примјену ипак има као салата, али се може додавати варивима, печењима, тјестенини као зачин. Може се додавати у омлет или у сирни намаз. Најбоље га је конзумирати у свјежем стању какву примјену углавном и има, јер се термичком обрадом умањују његова љековита својства.
Највише се бере у шуми на природном станишту и то најчешће љубитељи природе и излетници, него што се узгаја у вртовима. Беру се млади листови у рано прољеће током априла и маја, прије цвјетања кад листови обилују највише витаминима. Нешто старији листови су љути. Млади листови садрже доста витамина, чисти крв, јетру и жуч од токсина. Убран, у хладњаку се може чувати и до 10 дана.
Према народној медицини, користи се код повишеног притиска, болести јетре код цријевних паразита, лијек је за плућа, болести рана, чишћење рана, јача имунитет има антивирусно и антибактеријско својство. Могу се припремати разне тинктуре од листова и луковица медвјеђег лука.
Подугачка је листа добрих особина ове биљке: помаже код респираторних проблема, повећава концентрацију и памћење, добар је код несанице и вртоглавице, благотворно дјелује на остеопорозу и артритис, помаже у превенцији болести срца и крвних жила, подстиче рад бубрега, снижава крвни притисак, ублажава симптоме грипе и прехладе, смирује проблеме пробавног тракта, отклања дијареју, лијечи лијена цријева и проблеме с тврдом столицом, веже за себе отрове и масноће из крви, цријева и желуца те их избацује из организма, снижава холестерол, природни је антибиотик, помаже код гихта и реуме.
Због свега набројаног многи сматрају да је моћнији од бијелог лука. У односу на њега има блажи окус и лакше је подношљив за пробавни тракт за особе које не могу често конзумирати чешњак.
Сличе му отровне биљке
Требају га брати само искусни берачи, јер му доста биљака сличи које су отровне. Ако нисмо сигурни у препознавању, лист прије брања можемо мало протрљати између прстију па ће се по мирису лука отклонити недоумица.
Неприкосновени је дар природе који може послужити као храна, лијек и зачин. Вјерујемо да ће сва набројана љековита својства и добре особине ове самоникле биљке натјерати многе да га више конзумирају и да се упуте у правцу шуме у потрази за овом чудотворном биљком.
5 начина како користити сријемуш
Сријемуш се најчешће користи свјеж, у салатама, као замјена за лук или бијели лук. Но, додаје се и супама, умацима и варивима, у посљедњој минути кухања како би сачували окус, али и што већи садржај витамина. Може се врло кратко бланширати или динстати, а одлично се слаже с кромпиром или пасуљем и сланутком.
Јестиви су и његови цвјетови који су врло декоративни и имају нешто блажу арому. Користе се као декорација у јелима или састојак у свјежој салати. Можете искористити и пупове. Укисељени, попут капара, права су деликатеса.
Луковице се користе на сличан начин као лук или бијели лук. Такође се могу укиселити, на уобичајен начин или ферментацијом. Најбоље их је вадити прије него биљка процвјета, јер су послије сухе и горке.
Попут босиљка или першуна листови могу послужити за песто умак који се такође може сачувати дуже вријеме. Потребно је сријемуш, маслиново уље, орашасте плодове попут бадема или пињола, пармезан, бијели лук, и зачине по жељи измиксати у глатку смјесу.
Конзервирати се може и сушењем, било да је ријеч о цијелим листовима или ситно нарезаним. Најбоље је то обавити на сухом и прозрачном мјесту с добрим протоком ваздуха, но можете и у рерни или дехидратору. Сухи листови требали би бити крхки и ломљиви. Након тога их сачувајте у теглама или врећицама за зачине те чувајте на сухом, тамном и хладном мјесту како би што дуже задржали арому и свјежину.
