Свијећа треба да нас подсјећа како требамо да просвијетлимо наш ум свјетлошћу Христове истине, да нашу душу загријемо љубављу божанском и да наш живот ослободимо од природног и гријеховног мрака.
Обично када се обиљежава крсна слава, купује се свијећа од 50-60цм. Она се стави у свијећњак и посебно се украси, да ли тракама или иконом свеца и стави се на сред свечаног стола гдје ће бити одржан ручак или вечера. Палимо је на дан славе, прије резања колача. Код неког је обичај да се пали на дан славе, тачно у подне и да се свијећа никад не оставља сама да гори у просторији. Домаћин се претходно прекрсти, помоли и пољуби свијећу , а затим је упали. Тим пољупцем ми изражавамо поштовање и своју љубав према свецу и самом чину крсне славе или тренутног празника.
Свијећа може да буде славска, васкршња, божићна и у цркви палимо за покој душе и за здравље живих, али такође је палимо за рођендан.
На дан славе свећа гори цијели дан, докле год не изгори до пар центиметара од свијећњака не дира се, а гасите је на сљедећи начин:
Глава куће и домаћин славе прво се прекрсти, узме чашу вина и захвати кашичицу вина из ње и излије у фитиљ свијеће како би се полако угасила. А други начин је да домаћин узме кору славског колача, намочи је у вину и са њом угаси фитиљ, а затим ту кору славског иставите и чувате са тим комадом свијеће на неко посебно мјесто у вашем дому гдје ће стајати до сљедеће године.
– Овај остатак од славске свеће можете да користите и када дође свештеник да освешта водицу и дом пред Васкрс и када се породица моли. Пожељно је да се та свијећа до сљедеће славе скроз искористи, али у случају да остане, онда је правило да се однесе у цркву и запали прије литургије – рекао је свештеник Православне цркве за Нај жену.
Наши стари су вјеровали да се по диму угашене славске свијеће могу тумачити одређене прилике у кући – ако дим иде право у вис, добар је знак, а ако кривуда може се очекивати болест у кући или код стоке. Но, ово је само једно од многобројних вјеровања нашег народа, из давнина.