Бројаница је молитвени предмет који има важно мјесто код православних вјерника. Најчешће се прави од црне вуне, и састоји се од одређеног броја чворова – најчешће 33, колико је Исус Христос имао година када је разапет, а служе за бројање молитви. Основни циљ бројанице је да помогне вјернику да остане сабран током молитве. Али, шта урадити кад бројаница пукне или се покида?
Коришћење бројанице подстиче на непрестану молитву и духовну дисциплину. Бројаница се може носити око руке, држати у џепу или торби, и користи се тихо и неупадљиво, углавном приликом изговарања личних молитви. Иако се прави најчешће од овчије вуне, постоје и модерније верзије бројаница направљених од дрвета, перли или полудрагог камења које је нанизано на силиконску нит. Вриједност овог молитвеног предмета није у материјалу од ког је направљена, већ управо у молитви која је прати и духовном значају који има за вјерника. Али, како ништа материјално није вјечно, тако није ни бројаница, па се многи вјерници питају шта да ураде са бројаницом кад она пукне или се покида.
Сада упокојени отац Душан Колунџић говорио је да постоје два начина да се она одложи.
- Кад бројанице дотрају, кад се чворови "излижу“ и више се не могу пребројавати, оне се једноставно закопају у земљу или спале, као што се то раније чинило и са иконама или свештеничким одеждама - рекао је он и објаснио да то исто чине и монаси.
Он је, како пише Религија, објаснио да притом, нема потребе да се изговара нека молитва.
- Не постоји молитва, која би се изговарала прије спаљивања дотрајалих бројаница, духовских вјенаца, врбових гранчица или прошлогодишњег бадњака. Истина, то су све видљиви, материјални облици и средства православне побожности, али те ствари немају сакралну вриједност, оне се и не освећују посебним чином или молитвама за дужу употребу - објашњавао је отац Душан.
