Несаница, уобичајен поремећај спавања, погађа од 10 до 15 одсто становништва, са већом преваленцом међу женама током и након менопаузе и старијим одраслим особама, гдје чак њих 50 одсто има проблеме са спавањем. Ово стање карактеришу потешкоће у успављивању, задржавању у сну или постизању ресторативног спавања и може се манифестовати или краткотрајно (данима или недјељама) или хронично (када траје три мјесеца или дуже).
Уобичајени симптоми несанице укључују потешкоће са успављивањем, односно лежање у кревету дуже вријеме прије него што заспимо, потом честа буђења и немогућност да поново заспимо, немиран сан и рано буђење, односно устајање прије оног времена када бисмо то желели.
Дијагноза несанице укључује свеобухватан преглед медицинске историје, укључујући детаљна питања о навикама спавања. Физички преглед се спроводи да би се искључила друга медицинска или ментална стања која би могла изазвати потешкоће са спавањем. У неким случајевима, студије спавања, као што је полисомнографија, могу се извршити како би се осигурала тачна дијагноза.
Један од најпознатијих инструмената који се користи јесте Питсбуршки индекс квалитета спавања (ПСQИ). То је, заправо, кратак упитник за самопроцјењивање и најчешће коришћена субјективна мјера квалитета сна. Састоји се од 24 питања која мјере седам димензија које се могу категорисати у факторе ефикасности спавања (квалитет сна, латенција спавања, трајање спавања и уобичајена ефикасност сна) и факторе поремећаја сна (поремећај сна, употреба лијекова за спавање и поремећај током дана). На свако питање је могуће одговорити на скали од 0 (најбоље) до 3 (најгоре). На примјер, трајање спавања дуже од 7 сати даје 0, док спавање мање од 5 сати је резултат 3. Сабирање просјечних оцјена седам фактора даје укупни ПСQИ индекс који може бити у распону од 0 до 21. Ако је резултат 0 – 4 онда је спавање добро, док укупни ПСQИ од 5 – 21 указује на лоше спавање. Иако изгледа врло једноставно, овај инструмент има високу поузданост и валидност у мјерењу квалитета спавања.
Када несаница траје, онда се морамо посветити њеном лијечењу. Различити лијекови могу помоћи у побољшању почетка и одржавања сна. Они обухватају лијекове који помажу у регулисању циклуса спавања и буђења, потом небензодиазепински и бензодиазепински лијекови, агонисти мелатонина, неки антидепресиви могу имати седативне ефекте, а користе се и неки лијекови за које нема довољно доказа да могу помоћи.
