На нашим просторима одавно постоји традиција припремања зимнице - кисељења воћа и поврћа како би током дуге и хладне зиме увијек имали шта да једемо и како бисмо успјели да у ферментисаном облику сачувамо здраво сезонско поврће.
Припрема зимнице има своје обавезне кораке - одабир одређених посуда у којима се зимница складишти, њихова као беспријекорна чистоћа или стерилизација, како би се спријечио продор бактерија и кварење туршије.
Ипак, и поред свих мјера превенције, дешава се да зимница ко зна из којег разлога почне да се квари. Тада нам остаје само једно - да засучемо рукаве и направимо нови пресолац.
Прије свега, зимницу треба добро опрати.
Када је у питању купус, вади се једна по једна главица, добро се опере, па се сложи у чисто буре и опет налива водом. Не треба поново солити ако сте стављали со у удубљен коријен.
Поврће у теглама такође треба оциједити и добро опрати, па наливати новим пресолцем.
Пресолац је најбоље правити од сирћета и соли. На литар воде ставља се 50 грама соли и 350 милилитара винског сирћета.
Када су у питању паприке, додаје се и шећер, и то 100 грама на литар воде. На крају се обавезно дода и један винобран, било која зимница да је у питању.
Тегле треба затварати двоструким целофаном, најбоље наквашеним алкохолом, а прије коришћења поклопце обавезни треба искувати, као и тегле, прије него што се у њих сипа зимница.
Још један од разлога зашто се зимница квари могу бити неадекватни услови у просторији за чување. Зимницу треба чувати у сувој, провјетраној и прохладној просторији, али не смије бити ни превише хладно - просторија у којој вода може да се смрзне, није добар избор.
Остава са зимницом не треба да има прозоре, или их треба покрити тако да унутра буде мрачно. Провјетравати просторију једном недјељно, најбоље око поднева.
Оно што мало ко зна јесте да буре са киселим купусом не треба држати у истој просторији са осталом зимницом, јер се тако брже квари.
