Историја магнолије почиње у далекој прошлости. У Сјеверној Америци, Европи и Азији пронађени су фосили магнолија стари око 95 милиона година. С обзиром на то да су магнолије постојале прије појаве пчела, за њихово опрашивање су задужени тврдокрилни инсекти. Иако дјелују њежно, латице магнолије су заправо веома чврсте, пресвучене воском који их штити од оштећења приликом опрашивања.

Назив магнолија први пут је употријебио француски ботаничар Шарл Плумије, да опише цвјетно дрво са острва Мартиник. Овај назив је изабрао у част свог колеге Пјера Мањола, професора ботанике и директора Краљевске ботаничке баште у Монпељеу.

Новац ће се лијепити за ова три знака у наредних седам дана

У зависности од врсте, цвијет магнолије може бити различитих облика – пехараст, звјездаст, чашаст, зделичаст… Боје варирају од бијеле, розе и љубичасте до жуте и црвене. Листови су им крупни и сјајни, а плодови личе на шишарке. Након пуцања плодова, сјеменке постају доступне птицама и сисарима који их једу и тако разносе даље.

Магнолије углавном расту као високо жбуње, а могу се обликовати и у ниско дрвеће, висине до 5 метара. Листопадне врсте магнолија углавном цвјетају прије листања, па њихови дивни цвјетови још више долазе до изражаја. Најзаступљенија код нас је Магнолиа лилифлора, чији су цвјетови крупни, пехарастог облика. Цвјетови величине од око 7 цм су споља јарко љубичасти, а изнутра бијели.

Магнолије воле сунчана мјеста са богатим, неутралним земљиштем. На располагању треба да имају довољно влаге и добру дренажу.

Исповијест жене која је 25 година покушавала да оде у Острог: Оно што је тамо доживјела памтиће цијелог живота

Оно што можда нисте знали о магнолији јесте да су цвјетови већине њених врста јестиви. У неким дијеловима Енглеске, латице магнолије се киселе, а затим користе као зачин за разна јела.

У Кини је цвијет магнолије симбол снаге и вјерности, док код нас овај цвијет симболизује враћање старој љубави.

Ако желите стабилност и мир у кући, у дворишту обавезо гајите дрво магнолије!

Пратите нас и путем Вибера