Одгајање дјеце није нимало једноставно, али чини се као да га понекад, из најбоље намјере, и сами закомпликујемо.
Метода 1-2-3 магија коју је након деценија искуства осмислио клинички психолог др Томас Фелан направљена је како би родитељима помогла и поједноставила њихов задатак односно васпитање дјеце, и своди се само на три јасна корака:
Повезивање са дјететом
Како пише на сајту 123магиц.цом, ова метода је помогла милионима породица да буду срећније, повезаније, јаче, а у наставку је објашњено и како она функционише.
Како функционише 1-2-3 метода
Оно што ову методу чини тако ефикасном је што родитеље подстиче да причају мање. Када дијете има тантрум, ваши покушаји да га уразумите и објасните му нешто само стварају буку у његовој главици. Зато се 1-2-3 метода фокусира на мирну, невербалну комуникацију и сигнале који малишану помажу да регулише своје емоције и боље реагује на ситуацију.
Како је објаснио доктор, ова метода је погодна за васпитање и дисциплиновање дјеце од двије до 12 година, а објаснио је и како се примјењује.
"У ситуацијама као што су тантруми користимо систем сигнализације који се назива бројање. Ако покушавате да наведете дијете да уради нешто позитивно попут тога да поједе вечеру или оде на спавање, користимо рутине умјесто причања. Дакле, имамо алтернативе причању", каже др Фелан.
Објашњено на примјеру, то значи да када ваше дијете ради нешто што не желите да ради, ви кажете: "То је један", па сачекате пет секунди. Ако и даље то ради, кажете: "То је два".Опет чекате пет секунди, уколико дијете и даље престало да ради, кажете "то је три" и одмах му дате посљедицу, што је обично прављење "тајм-аута".
Оно што је кључно код ове методе је да осим ових ријечи "то је један", "то је два", "то је три" не изговарате ништа друго, али и да се трудите да не покажете емоције. Када истекне пауза на којој је дијете било, не упуштајте се у разговор са њим, већ га просто пустите да настави да се игра као прије "казне". Једини изузетак када би требало да говорите је онда када дијете показује неко ново понашање, или оно које је неуобичајено или опасно.
Читава идеја је да родитељи са мање приче и емоција избјегну да и сами имају емоционалне испаде, да не изговарају празне пријетње, не узбуђују се превише и не вичу на малишане.
