Отац Тадеј је истицао значај родитељског благослова за свако дјело у животу.
Упозоравао је на лоше посљедице које могу произићи због увреде родитеља или непослушности њима.
"По савјет ми је дошла једна дјевојка, благочестива, у свему на мјесту, али пожалила ми се да не може да се уда. Каже, већ неколико пута јој се понавља иста ствар. Упозна момка и све иде добро до тренутка када треба да се заруче и онда се одједном све сруши. И то тако траје и године пролазе, а узрок не може да пронађе."
Старац Тадеј је потом упитао да ли је некада на било који начин увриједила родитеље, на шта му је она одговорила да се понекад посвађа са њима, али је потом додала да мисли да је то нормално у породици.
Отац Тадеј јој је рекао да родитеље не смијемо да увредимо чак ни у мислима и да треба добро да размисли и присјети се шта је све било у тим свађама.
Дјевојка је одговорила да не може ничег посебно да се сјети и отишла је. Послије неког времена, дјевојка је поново дошла у манастир и тада је рекла оцу Тадеју:
"Оче, сјетила сам се. Једном приликом, давно, посвађала сам се са мајком и она онако у љутини ми је рекла "дабогда се кћерко никад не удала", али ми смо послије тога причале и обје смо на тај догађај заборавиле."
Старац Тадеј јој је на то одговорио: "Ето видиш кћери. Него, хитај сада кући, па измоли од мајке опроштај и Бог ће дати и све ће бити добро."
Прошло је још неко вријеме, кад једнога дана ето ње поново у манастиру, али овога пута није била сама. Дошла је у манастир са својим мужем.
