Otac Tadej je isticao značaj roditeljskog blagoslova za svako djelo u životu.
Upozoravao je na loše posljedice koje mogu proizići zbog uvrede roditelja ili neposlušnosti njima.
"Po savjet mi je došla jedna djevojka, blagočestiva, u svemu na mjestu, ali požalila mi se da ne može da se uda. Kaže, već nekoliko puta joj se ponavlja ista stvar. Upozna momka i sve ide dobro do trenutka kada treba da se zaruče i onda se odjednom sve sruši. I to tako traje i godine prolaze, a uzrok ne može da pronađe."
Starac Tadej je potom upitao da li je nekada na bilo koji način uvrijedila roditelje, na šta mu je ona odgovorila da se ponekad posvađa sa njima, ali je potom dodala da misli da je to normalno u porodici.
Otac Tadej joj je rekao da roditelje ne smijemo da uvredimo čak ni u mislima i da treba dobro da razmisli i prisjeti se šta je sve bilo u tim svađama.
Djevojka je odgovorila da ne može ničeg posebno da se sjeti i otišla je. Poslije nekog vremena, djevojka je ponovo došla u manastir i tada je rekla ocu Tadeju:
"Oče, sjetila sam se. Jednom prilikom, davno, posvađala sam se sa majkom i ona onako u ljutini mi je rekla "dabogda se kćerko nikad ne udala", ali mi smo poslije toga pričale i obje smo na taj događaj zaboravile."
Starac Tadej joj je na to odgovorio: "Еto vidiš kćeri. Nego, hitaj sada kući, pa izmoli od majke oproštaj i Bog će dati i sve će biti dobro."
Prošlo je još neko vrijeme, kad jednoga dana eto nje ponovo u manastiru, ali ovoga puta nije bila sama. Došla je u manastir sa svojim mužem.
