Зовем се Ивана и рођена сам на највећи хришћански празник, Васкрс, 15. априла 1985. године. Након више од три деценије, такође 15. априла, добила сам контракције - рађала сам на свој рођендан, овако почиње прича Иване Величков из Београда, која се родила и породила на Васкрс, иако се његов датум сваке године мијења.
Ова жена, која је заокружила пут од рођења до рађања баш на исти дан, описала је какво значење за њу има Васкрс, како прослављају рођендане и како је изгледао дан када је у топлини свог дома на свијет донијела нови живот своју кћерку Мају.
Порођају њене мајке, како каже Ивана, претходио је рад у кухињи када је добила контракције.
– Рођена сам на највећи хришћански празник, Васкрс, тачно у подне 15. априла 1985. године у Пожаревцу. Моја мама каже како је пуно радила у кухињи дан раније, припремајући трпезу, те да је ручно мућење јаја (некаквом спиралном жицом) доприњело добијању првих контракција. Вјерујућа сам и окренута Господу од малих ногу, иако моја примарна породица није изразито црквена, али јесу вјерујући – прича Ивана.
Већ са свега осам година, за вријеме литургије, Ивани се јавила жеља да једног дана фрескопише цркву.
Годинама касније, након завршетка Академије СПЦ за умјетност и конзервацију, Ивана је добила позив који ју је оставио у невјерици.
– Одлазила сам у нашу сеоску цркву у Раброву (некадашњем Храброву) и сјећам се када сам се молила са својих осам година, за вријеме литургије, да једнога дана фрескопишем нашу цркву, с обзиром на то да су зидови били бијели, а таваница ултрамарин плава са златним звјездицама. Годинама касније заборавила сам на ту молитву, али дошао је дан када сам завршила Академију СПЦ за умјетност и конзервацију и када ме је нови свештеник из села позвао да фрескопишем нашу цркву. То је био шок, ћутала сам, сјетила сам се те молитве. Господ ми је испунио жељу након 19 година и, са тимом колега, фрескописали смо цркву и конзервирали иконостас – прича Ивана.
Једног дана Ивана се, у једном сеоцету у Ровињској шуми, нашла у ситуацији у којој је спознала љубав према једној вјештини.
– Живот ме је водио даље. Баш тих дана сам се питала са којом сам сврхом овдје на свијету, те сам одговор добила о Васкрсу. Нашла сам се у једном сеоцету у Ровињској шуми, гдје се једна дивна жена порађала. Интуитивно сам јој асистирала и открила да је бабиштво моја суштина, те сам завршила средњу Делиградску за бабицу. За факултет нисам била сасвим сигурна да ли треба да га упишем. Сјећам се, рестаурирала сам икону Господа Исуса Христа и обратила му се молитвом да ми каже некако да ли да упишем факултет, чији сам пријемни већ положила. Сутрадан сам отишла на факултет, на додјелу индекса, када је водитељ програма рекао: ‘Индексе ће вам уручити господин Христос лично‘ – присјећа се Ивана.
Како и сама каже, тада је схватила да конкретнији одговор није могла да добије.
– Испоставило се да је директор др Христос Аристопулос, Грк – објаснила је.
Када је зачела своју трећу кћеркицу, како каже Ивана, осјећала је да ће се породити на Васкрс, иако су прогнозе љекара биле да ће термин порођаја бити 24. април.
– Рекла сам да сам ја рођена 15. априла на Васкрс, али да је те године Васкрс 16. априла и да ћу је тада родити. И тако је и било. Петнаестог априла 2017. кренуле су контракције, рађала сам током свог рођендана, и када је прошла поноћ и зазвонила звона васкршње литургије, 16. априла, рођена је моја Маја у топлини свог дома – испричала је храбра Ивана.
Читав живот, кроз многе битне ситуације, истиче Ивана, свједочила је невјероватној милости и љубави Божијој.
– Он је узео на себе све гријехе овог свијета, побједио смрт и васкрсао, дарујући нам живот вјечни. Сада пуним 40 година, и с обзиром на то да је Страдална седмица, постим и ишчекујем Васкрс, не славим ни свој ни кћеркин рођендан током поста. Моја кћерка Маја (на грчком: “бабица”) каже да се радује што ћемо заједно славити рођендан – поручује Ивана.
