У Србији најчешће можете да упознате некога ко се презива Јовановић, Стојановић, Петровић. Међутим, има и оних који носе мало мање уобичајена презимена, као што су Недоклан, Смрзлић, Студен и Крешоје.
Презимена у нашим крајевима се тек од 1842. године, наредбом кнеза Александра Карађорђевића, уводе као обавезан вид идентификације. Раније презимена није ни било, већ су умјесто њега Срби и народи са Балкана додавали назив племена из којег потичу.
Презимена су најчешће настала по имену оца, али и по занимању родитеља, мјеста у коме је породица живјела, као и по очевом надимку.
Тако су Срби у Будиму носили презимена попут Гужва, Дебељковић, Ерцеглија, Живин, Кљакави, Кобила, Тот, али и Мајстор, Мали, Штета, Чупави и Чарапа.
Необична су и презимена поријеклом из Херцеговине, а која се могу чути и у Србији. Таква су на примјер: Агбаба, Гузина и Гузичић, Истинић, Прдић, али и Заклан и Прдавица.
Ту је и презиме Хабеншус, Аврам, Тупеша, али и Јакуш, Шипка, Картал, Бенцуз и Дракул. Може звучати смијешно и када се некоме представите, па уз своје име гласно изговорите презиме Звијер, Особа, Четник, Куга, Дроњак или пак Бу.
Има и оних која данас звуче вулгарно као што су Шпичка, Кењало, Курић и Карагаћа. Међутим, она су раније имала другачије значење.
Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне. Такође, Кур је прасловенска ријеч за пијетла, па одатле потиче и то презиме.
