У децембру 2002. Лидији Ферчајлд саопштено је да двоје дјеце које је родила никако не могу да буду њена, бар не са медицинске тачке гледишта.
"Знам да сам ја носила ову дјецу, знам да сам ја родила ову дјецу", рекла је ова Американка тада медијима, збуњена и уплашена.
Све је почело када се тада 26-годишња Лидија нашла у процесу развода од свог партнера и оца своје дјеце Џејмија Таунсенда. Њихова веза неколико година уназад била је проблематична и бурна и то није био њихов први раскид.
Али овог пута Лидија је била трудна са њиховим трећим дјететом и имала је све више новчаних проблема, па је била приморана да се пријави за државну финансијску помоћ. Држава Вашингтон у то вријеме захтијевала је ДНК тест оба родитеља како би доказали своју везу са дјецом.
То је требало да буде рутинско тестирање, али је ова млада жена убрзо добила позив да дође у канцеларију државног тужиоца како би заједно прегледали резултате. У почетку је вјеровала да је то уобичајен дио процеса, али чим је ушла у канцеларију Лидија је схватила да нешто није у реду.
"Сједила сам поред врата, а они су само зурили у мене. Питала сам их: 'Па, какви су резултати?'. Рекли су ми: 'Он је 99 одсто отац, али постоји проблем, не постоји шанса да си им ти мајка. У почетку сам се насмијала и одбрусила им нешто попут: 'О чему причате?' Али они су наставили да ме решетају питањима: 'Да ли си ти уопште Лидија Ферчајд? Ко си стварно? Одакле ти ова дјеца? Да ли је твоја сестра родила ову дјецу и дала их теби?'", испричала је својевремено Лидија за "Онли Хјумен".
Наиме, ДНК резултати су били крајње необични. Иако је Лидија добро знала да је била трудна са два дјетета и да их је донијела на свет, тест није показао подударност између њеног ДНК и ДНК њене дјеце. Не само да јој је ускраћена финансијска помоћ за дјецу, већ је сада постала предмет кривичне истраге.
Обузела ју је паника, и одмах је позвала своје родитеље - постојала је опасност да ће јој власти одузети дјецу јер су сумњале да је починила превару у социјалној помоћи понашајући се као сурогат мајка дјеци.
"Мислила сам да се шали, али онда је почела да плаче. Рекла сам јој: 'О, мора да је нека грешка. Била сам тамо када су се дјеца родила. Видјела сам их како излазе из стомака. Држала сам их у рукама", рекла је Керол Ферчајлд, Лидијина мајка.
Породица је подвргнута тестирању још најмање три пута, али сваки пут тест је показивао исто - Лидија није мајка своје дјеце.
"Осјећала сам се као да једина на цијелом свијету покушавам да се борим за своју дјецу, али ме нико није слушао. Сваки дан сам се осјећала као да идем да их видим посљедњи пут", испричала је.
Када је Лидија касније рађала своје треће дијете, у порођајној сали био је присутан и судски службеник како би узео узорке крви - како маме, тако и њене новорођене бебе - за потребе ДНК тестирања.
"Поново се показало да нема шансе да је беба моја", рекла је Ферчајлд.
Иако је судски службеник био свједок порођаја, ДНК докази су говорили другачију причу. Сада је Лидија била суочена са могућношћу да изгуби двоје мале дјеце, али и тек рођену бебу.
Случај друге жене који јој је вратио дјецу
Тада је Лидијин адвокат Алан Тиндел дошао до невјероватног открића. Једна друга Американка, Карен Киган, прошла је кроз слично искуство. Наиме, њој је била потребна трансплатација бубрега и понадала се да би један од њених тројице синова могао да буде одговарајући донор. Али ДНК тестови показали су да иако су сва три мушкарца била браћа, двојица од њих нису њени биолошки синови.
"Свако дијете од истог оца и исте мајке требало би да наслиједи гене и од маме и од тате. У случају Карен Киган изгледало је као да два њена сина нису наслиједила њен ДНК. Познавали смо ову жену веома добро и знали смо без икакве сумње да је она мајка ове дјеце. То нас је нагнало да пажљивије потражимо објашњење за такве налазе", рекла је Лин Ул, специјалиста за трансфузијску медицину у медицинском центру у Бостону.
Након бројних тестова утврђено је да Карен има химеризам, ријетко стање које је забиљежено у мање од 40 случајева на свијету. Генетски химеризам је један организам са најмање два генетски различита типа ћелија. Једноставније речено, химеризам развијају особе којима је било суђено да буду близанци.
"Развили смо претпоставку да су двије јајне ћелије биле оплођене и веома рано спојене заједно. Дакле, није заправо постојао близанац који је одмакао у развоју, а затим поново апсорбован, већ је вјероватније да су се двије оплођене јајне ћелије веома рано спојиле у једну", објаснила је др Ул.
Након што је Тиндал открио овај случај, Лидија је подвргнута даљим тестовима и анализама који су на крају показали да и она има химеризам, што је даље значило да је у себи носила два различита сета ДНК.
У случају Лидије Ферчајлд ДНК њеног близанца био је сконцентрисан у њеној утроби, због чега ДНК тестови и нису показали да су њена дјеца заиста њена. Срећом, Лидија је коначно у рукама имала доказ да је она мајка својој дјеци и случај је одбачен.
"Вјероватно данас не бих имала своју дјецу да није откривен случај Карен Киган. Не би им ни пало на памет да можда имам химеризам", рекла је Лидија.
