Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у српском народу.
Као што су родитељи прошле недјеље везивали дјецу на Дјетињце, тако данас малишани везују своје мајке. Према старим обичајима дјеца поране и унапријед припремљеним канапом или марамом вежу мајкама ноге или руке, а оне им се “одужују” поклонима. Једна мама морала је да спреми чак седам поклона.
Ови обичаји се поштују и у дому Гаровића из села Башча код Рожаја. Тамара је поносна мајка седморо дјеце и на овај празник имала је доста најљепшег посла – да спреми поклоне за своје малишане.
"Они су поранили, везали ме, а ја сам им се одужила ситним поклончићима. Ми поштујемо традицију и обичаје, трудимо се и супруг и ја да све то пренесемо на нашу дјецу. Празнични дани су јако важни у нашем дому. Тада смо сви на окупу и то је наше највеће богатство", каже за РИНУ Тамара.
Додаје да се сви заједно радују Божићу, спремању празничне трпезе и бројним обичајима који су везани за те благе дане.
Тамарина дјеца су Јована (19) која је студент Учитељског факултета у Никшићу, Вучета (15) је ученик Економске школе у Рожајама, затим Јован, Урош, Маргита, Ања и Андреј.
Они су понос својих родитеља, а ова породица може да послужи као прави примјер у читавом региону. Слоге, љубави, посвећености и пожртвованости под њиховим кровом не недостаје.
"Заједнички обављамо све послове. Дјеца помажу онолико колико могу, али имају и они своје радне задатке. Старији причувају млађе и тако у круг, као и у свакој вишечланој породици. Ја сам се удала млада, нисам завршила школу, али сада из ове перспективе заиста се не кајем. И на селу може пристојно да се живи од свог рада. Иако треба пуно труда и рада. Продајемо месо, сир, радимо напорно али смо задовољни", каже Тамара.
Ова млада мајка, претходних мјесеци постала је и прави хит на друштвеним мрежама, на Тик току и на инстаграму прати је на десетине хиљада људи, а њени снимци неријетко су вирални. Ипак каже да је популарност није промијенила.
"Прија ми кад ме препознају на улици, пријају ми поруке подршке људи из читавог региона. Ипак, мој живот се није много промијенио у односу на раније. Обављам све послове у штали, на имању, око дјеце. Наше активности снимам и кад стигнем качим на мреже. Муж ме подржава, он ми је велики вјетар у леђа. Али, он баш не воли да се снима", каже Тамара.
Како додаје, никада свој живот у селу Башча не би мијењала за живот у граду. У Подгорицу иде кад јој дозволе обавезе, да посјети своју браћу и сестре који живе у главном граду Црне Горе. Ова вриједна жена показује да уколико се нешто жели, може се пронаћи времена за све, пише "Рина".
.webp)
