Џулијет Овен-Натал, мајка из Шафтсберија, Дорсет, доживјела је дубоку депресију током трудноће, што је искуство које је дуго било занемарено у друштвеним разговорима. Њена прича освјетљава озбиљност пренаталне депресије и потребу за већом пажњом према менталном здрављу трудница.
Изненадна трудноћа: У стомаку живот, а у глави - мрак
У 44. години, након година покушаја да затрудни, Џулијет је сазнала да је трудна. Умјесто радости, осјећала је дубоку тугу и страх. Њена трудноћа била је високог ризика, а претходне медицинске компликације додатно су повећале њену анксиозност. Бринула је да не може да се носи са мајчинством и да ће нешто лоше да се догоди беби. Убрзо су се појавиле и застрашујуће мисли о повређивању себе и бебе.
Умјесто среће након година борбе за родитељство, осјећала се самоубилачки - и чак је размишљала да повриједи своју кћерку, мислећи да не жели да буде мајка и да "види само један излаз".
"Жељела сам да окончам све, за себе и своју бебу", сјећа се Џулијет, сада 50-годишњакиња.
"Почело је тако што нисам жељела да живим јер нисам мислила да могу да се носим са притиском мајчинства. А пошто је моја трудноћа била високог ризика, бринула сам се да ће се нешто лоше десити мојој беби. Али убрзо сам почела да размишљам како бих се тешко носила са губитком на порођају или касније, па сам размишљала да је сама повриједим. Чак сам размишљала да нож забодем у стомак. Мисли су ми биле тако језиве, али увијек ту, у глави. Мислила сам да ако се ријешим бебе, биће све у реду."
Касније је додала да су јој се јављале и мисли повређивања себе и дјетета скакањем под аутомобил, али срећом, то није учинила.
Пренатална депресија: Недовољно препозната и често занемарена
Пренатална депресија је ментално стање које се јавља током трудноће, али често се занемарује. Симптоми ове врсте депресије могу укључивати сталну тугу, анксиозност, раздражљивост, осјећај утрнулости и застрашујуће мисли. Међутим, због стида и друштвених очекивања, многе жене не траже помоћ, што доводи до тога да многе пате у тишини.
Умало трагедија, била је први корак ка опоравку
Џулијет је, након покушаја самоубиства у петом мјесецу трудноће, потражила помоћ. Брзо је упућена на локални перинатални тим за ментално здравље. Иако су током пандемије лични прегледи били ограничени, бабица је редовно долазила са њом на разговоре. Терапија разговором открила је дубоке коријене њених проблема, укључујући несигурност у вези са мајком и прошлим траумама.
Порођај: Прекретница у њеном животу
У 39. недјељи трудноће, Џулијет је хитно подвргнута царском резу. Њена кћерка је рођена здрава, а тренутак када ју је први пут држала у наручју био је тренутак истинске љубави и повезаности. Иако је наставила да се бори са постпорођајном депресијом, подршка њеног мужа и медицинског тима била је кључна.
Џулијет сада ради као практичар за добробит плодности и активно се залаже за већу пажњу према менталном здрављу трудница. Наглашава да је важно отворено разговарати о емоцијама током трудноће и мајчинства, јер то може помоћи у превенцији озбиљних проблема. Такође, позива друштво да престане да идеализује трудноћу и мајчинство, признајући да су то сложени и емотивни процеси.
