Jupiter, najveća planeta u Sunčevom sistemu, jeste gasovita i većinom sačinjena od vodonika i helijuma, pa nema čvrste površine kao Zemlja. 

Slično Zemljinim vazdušnim strujama, koje su ključne za vrijeme i klimu, nekoliko snažnih vazdušnih struja kreće se od zapada prema istoku Jupiterove atmosfere i usput nosi oblake amonijaka koji formiraju obojene pojase u nijansama bijele, crvene, narandžaste, smeđe i žute. 

Donedavno je bilo malo poznato šta se događa ispod Jupiterovih oblaka. 

"Naučnici su dugo raspravljali koliko duboko vazdušne struje dosežu ispod površine atmosfere Jupitera i drugih gasovitih divova te zašto se ne pojavljuju u unutrašnjosti Sunca", rekao je šef istraživanja na australijskom univerzitetu Navid Konstantinu. 

Novi dokazi sa Nasine svemirske sonde Džuno pokazuju da te struje dosežu dubine i do 3.000 kilometara, naveli su naučnici. 

Džefri Parker, saradnik studije, kaže da njihova teorija pokazuje da struje potiskuje snažno magnetno polje. 

"Gas u unutrašnjosti Jupitera je magnetizovan, stoga smatramo da naša nova teorija objašnjava zašto struje idu toliko duboko ispod površine atmosfere gasnog diva, ali ne i dublje", rekao je Parker. 

"Nema kontinenata i planina ispod atmosfere Jupitera koje bi ometale put vazdušnim strujama", kaže on.