Током животног путовања, свако од нас доживљава три врсте љубави, свака са својим јединственим изазовима и поукама.
Прва љубав, која обично долази у младости, често се завршава на начин који изгледа безначајно. Касније, када сазремо, схватамо да је то била љубав, али једноставно нисмо били спремни да је препознамо као такву. То је била љубав према ономе што смо знали тада, без обзира на то колико је била краткотрајна или нестабилна.
Друга љубав, с друге стране, представља дубље искуство. Често је праћена боли, издајом и емоционалном патњом. Али управо кроз ову бол растемо и учимо најважније лекције о љубави и себи. Постајемо опрезнији и заштитнички настројени, али истовремено откривамо шта заиста желимо од љубави.
Трећа љубав долази неочекивано и без упозорења. Она нас проналази и помјера наше границе. С овом особом, осјећамо се потпуно отворено и рањиво, али истовремено и најживље. Осјећамо дубоку повезаност и жељу за заједничком будућношћу. То је љубав која нас води ка дубоком захваљивању Богу сваке вечери, јер смо коначно пронашли оно што смо одувијек тражили.