Када се потребе за љубављу и прихватањем стално занемарују, људи се често почну осјећати несигурно и емоционално удаљено од партнера.
Стручњаци истичу неколико кључних навика које могу помоћи:
Сигурност на првом мјесту – Зрели партнери свјесно бирају да буду ослонац једно другом и понашају се онако како би вољели да се партнер понаша према њима.
Искреност и интегритет – Одржавају своје ријечи и обећања, чиме граде повјерење и поштовање.
Планирано заједништво – Одвајају вријеме једно за друго чак и када је тешко, јер знају да блискост не долази сама од себе.
Заједништво, а не паралелни животи – Љубав и подршку дају несебично, јер су свјесни да однос функционише само ако оба партнера улажу труд.
Ове навике помажу да се гради стабилан, трајан однос у којем обје особе расту заједно – емоционално и животно.
.webp)
