Према новој студији, женама мужеви изазивају више стреса него дјеца. Ево шта стручњак за односе и неки родитељи имају да кажу о томе, уз савјете како да се овај притисак смањи.
Нема сумње да се жене суочавају са бројним изазовима. За мајке, најсложенији животни процес, у којем се прилагођавају значајним промјенама у свом тијелу и психи, почиње порођајем. Ова сеизмичка промјена често долази са додатним теретом ношења највећег дијела менталног оптерећења, што може довести до родитељског сагоријевања, односно бурнаута.
Тако да вјероватно није изненађујуће да је студија коју је спровео Тудеј (Today), на преко 7.000 мајки замољених да пријаве ниво стреса, дала просјечан ниво стреса од 8,5 од 10 по мами. Њихов највећи пријављени стресор? Њихови партнери.
За 46 одсто тих мама, партнери су већи извор стреса од дјеце. Ово је прилично стереотипни троп у вези, да ће мушки партнер бити узрок бескрајне иритације. Родитељи са којима су разговарали новинари портала Гуд ту (Good to) углавном се слажу са резултатима овог истраживања, терапеуткиња је подијелила начине како да се овај проблем превазиђе.
Зашто мужеви толико нервирају жене
Џорџина Стармер је регистрована савјетница која је специјализована за помагање женама да буду срећне и сигурне у својим односима. Џорџина каже: „Кад је ријеч о мужу и жени, или било ком моделу заједничког родитељства, динамика се може осјећати као помјерање пијеска. Као неуравнотежена борба за моћ. Можда осцилирамо између ‘доброг полицајца’ и ‘лошег полицајца’. Можда се не можемо сложити око тога како бити родитељ. Можда је у јеку љутња или огорченост због повлачења терета у кућним пословима. Или у одлукама око новца, кућног живота, дружења и још много тога. Постоји толико много потенцијалних покретача неслагања, а ми смо често уморни или преоптерећени физичким или менталним терет свега што треба да се уради, а то понекад значи да уместо да нађемо подршку нашег партнера-родитеља, заправо можемо да се осећамо као да он једноставно додаје додатну тежину нашем животу.“
Студија је такође открила да мајке највише наглашавају да немају довољно времена да све заврше, а три четвртине мајки са партнерима је изјавило да обављају већину родитељских и кућних обавеза. Свака пета каже да је недостатак помоћи партнера огроман извор свакодневног стреса.
Мама двоје деце, Луси, слаже се са овим. Она каже: „Ја радим од куће, а мој муж ради мало од куће мало из канцеларије. Он увијек заврши прије мене и изгледа као да ради мање сати. Никада не престаје да ме изненађује како може да уђе у кућу и игнорише прљав веш који треба склонити, и машину за прање судова која треба да се напуни, или да се испразни, и сваки други кућни посао…“
Мама троје дјеце, Кејт, осјећа се слично. „Када је мој муж прихватио посао који је значио да ће бити одсутан, лакнуло ми је. Искрено, живот је био много лакши без њега у кући. Покушавала сам да га ангажујем на кућним пословима – за сваки посао који би прескочио да одради, лијепила сам по кући стикере са поздравима, али ништа од тога. Сад због посла није ту и много ми је лакше јер не морам више бар за њим да идем и сређујем.“
Џоржина каже да се овим осјећањима може управљати и да постоје начини да се крене напред.
Шта да радите ако вас партнер нервира
Разумијевање шта се дешава. Џорџина каже: „Постоји уобичајени образац гдје један родитељ приговара другом. Можда је то због машине за прање судова, касних излазака или трошења новца. Неки од ових приговора могу бити у шаљивом тону. Али ако се редовно осјећате анксиозно, иритирано или љуто, разјасните шта се заправо дешава. Да ли је у питању начин на који се обавља одређени задатак? Или је то општи проблем у вашем односу? Можда ћете открити да други аспекти живота утичу на вас и дају вам осјећај љутње или иритације, а да се дио тога усмјерава према вашем партнеру. Када разјаснимо шта нас иритира, помаже нам да схватимо своја осјећања.
Комуникација. Џорџина додаје: „Када знамо шта нас мучи, сљедећи корак је размислити како ћемо то комуницирати. То може звучати застрашујуће. Али вјероватно већ то радите, иако на мање здраве начине. Тихи третман, ударање вратима, прекоријевање. Замислите како би било да мирно и осјетљиво изразите своја осјећања. Користите „ја-изјаве“ да изразите своја осјећања, уместо да то изгледа као напад на другу особу.
Будите отворени за повратне информације. „Једна ствар је разумјети шта се дешава и почети да разговарамо, али други дио је да признамо да наш партнер можда има нешто да каже такође. Да бисмо напредовали, треба да будемо отворени за њихове конструктивне повратне информације.“
Запамтите да уживате једно у другом. Када имамо дјецу, лако је изгубити осјећај ко смо ми. Наш идентитет постаје потчињен идентитету мајке, оца, родитеља чији је задатак да брине о дјеци. Веома је важно задржати осјећај свог личног идентитета. То важи и за ‘идентитет’ вашег односа. Да се сјетимо ствари које нам се свиђају код другог, да се забављамо заједно, да размишљамо о изласцима и интимности, чак и када те ствари морају да иду у други план на неко вријеме“, пише Задовољна.рс.
