Позната је чињеница да се у браку мушкарци осјећају боље и здравије, као и да су у оквиру истраживања испитаници мушке популације истакли да имају већу жељу за браком него жене. Такође је утврђено да брак код мушкараца повећава изгледе за успјешнију каријеру, као и дужи живот. Неожењени мушкарци често имају проблем са усамљеношћу.
Студије су, како је навео психолог Марк Траверс, поткријепљене деценијским истраживањима.
Код жена је ситуација другачија, јер оне лакше напредују када нису у браку. Често су стабилније и емоционално и физички.
Четири су разлога због којих је мушкарцима тешко да окончају брак – један је да су јако везани за дјецу, имају страх од губитка стабилности, јер брак даје стабилност и ред у животу. Научени су да потискују емоције. Недостаје им подршка партнера.
Везаност за дјецу
За многе мушкарце, останак у лошем браку са партнерком која им не одговара често није проблем, колико им је тешко да се одрекну осјећања одговорности према дјеци. Сматрају да би њихов одлазак из породице значио разочарање за њихову дјецу.
У студији из 2021. године, објављеној у часопису Journal of Social Welfare and Family Law, која се бавила истраживањима како схватају дом очеви који су разведени, многи мушкарци су га описали не само као физички простор већ и као комбинацију емоција, односа, рутине и окружења. Ови очеви су често осјећали губитак или несигурност.
Дјеца се често поистовећују са „маминим домом“, у односу на очев, који им није увијек близак. Због те перцепције неки очеви су се осјећали несигурно јер њихови родитељски напори да створе прави дом нису препознати и цијењени. Када дјеца нису била код куће, очеви су се осјећали усамљено, а кућа им је била празна.
Због тога се мушкарци чешће одлучују да остану у браку или вези која их не испуњава комплетно, јер су вођени родитељском дужношћу, а не емоционалном везом и личним задовољством.
Губитак осјећаја стабилности
Мушкарци се плаше губитка стабилности, што је и објашњено у студији из 2024. године објављеној у часопису Aging & Mental Healt која је открила да старији разведени често истовремено доживљавају слободу и усамљеност.
Путеви послије развода нису исти код жена и мушкараца, јер су мушкарци склонији поновном склапању брака са другом особом. Жене се, насупрот томе, рјеђе одлучују на други брак, јер имају страх од нових обавеза, брига, терета. Све ово указује на парадокс.
Мушкарци могу да остану у лошем браку који не испуњава њихова очекивања, само из страха.
Чак и када развод нуди олакшање, жеља за обновом брачних веза и даље постоји. То сугерише да брак остаје примарно сидро емоционалне сигурности за многе мушкарце.
Научени су да потискују емоције
Многи мушкарци нису научени како да изразе рањивост или чак препознају емоционално незадовољство. С временом, емоционално потискивање може проузроковати да мушкарци прихвате несрећу као дио живота.
Студија из 2015. године објављена у часопису Journal of Social and Personal Relationships сугерише да када мужеви потискују емоције, то штети задовољству у вези, посебно у раној фази брака. Како незадовољство расте, мијења се начин на који супружници управљају емоцијама, често остављајући и мужеве и жене емоционално неповезанима.
С временом, ова динамика може створити осјећај заробљености. Неки мушкарци су, упркос томе, несрећни, тешко оду, било зато што одбијају да изразе своје потребе или зато што се плаше посљедица. За оне из традиционалних средина, развод се може сматрати неуспјехом или слабошћу, што их додатно веже за лош брак.
.webp)
