На југу Републике Српске, у старом језгру сунчаног Требиња смјестио се Музеј Херцеговине - једна од најстаријих културних установа у Источној Херцеговини.
Музеј је основан половином двадесетог вијека и по свом капацитету један је од најрепрезентативнијих музеја наше земље.
Иницијална идеја за оснивање музеја потекла је од чувеног Tребињца Јована Дучића, који је своју збирку римске камене пластике поклонио будућем музеју. Музеј је на почетку имао проблем са простором да би се 1978. године уселио у зграду аустроугарске војне касарне, простор који је архитектонски и историјски био идеалан за овакву намјену. Сама зграда је саграђена на археолошким ископинама из средњег вијека и каснијег отоманског периода. Дучић је желио да цијели град претвори у један музеј на отвореном, у чему је донекле и успио. Једна од импозантних скулптура је и статуа Јелене Анжујске која се налази на зидинама старог града.
Музеј Херцеговине је установа комплексног типа у којој су заступљена одјељења: археолошко, умјетничко, историјско, етнолошко и природњачко.
Велики број експоната је изложен као дио археолошке збирке, а најстарији налаз из ове збирке уједно представља, како ту овом музеју кажу, и личну карту овог града. Ријеч је о надгробној плочи-стећку жупана Грда из 12. вијека, што је уједно и најстарији споменик на коме се спомиње име града Требиња.
У историјској збирци је представљен културно-историјски развој Херцеговине, и то од X вијека када се први пут спомиње град Требиње под називом Травунија па све до почетка Другог свјетског рата.
У музеју Херцеговине налази се и збирка природњачког одјељења под називом „Природњачко благо слива ријеке Требишњице“ и представља најмлађу сталну поставку у Музеју.
Значајан дио простора у музеја Херцеговине заузима и етнолошка збирка у чијем се саставу налазе и посебне макете израђене по узору на некадашње стамбене куће овог подручја. Поред разноврсних експоната, дио ове поставке чини и нематеријално културно насљеђе.
Нематеријално културно насљеђе, које се понекад назива и жива културна баштина, представља праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вјештине које заједнице, групе, и у неким случајевима појединци препознају као дио свог културног насљеђа. Херцеговци на тај начин и даље чувају тајну прављења чувеног сира из мијехе али и процес печења жежнице.
Музеј Херцеговине посједује и позамашан библиотечки фонд, у коме се поред веома ријетких издања могу пронаћи и бројеви часописа Трибуниа.
Музеј Херцеговине у својој пракси има још једну врло занимљиву дјелатност. Наиме 2019. године музеј је покренуо циклус музејских радионица за најмлађе. Кроз педагошки рад особље музеја настоји да привуче што већи број дјеце и тако их упознаје са радом музеја али и са њиховом прошлошћу.
Пролазећи кроз све нивое ове институције можемо да закључимо да је Музеј Херцеговине међу најбогатијим и најатрактивнијим музејима наше земље. Кустоси ове установе вриједно раде и сваким даном долазе нових историјских сазнања. Уколико вам се укаже прилика свакако посјетите музеј Херцеговине, а прије тога погледајте серијал Тајне музеја које ће вам приближити чаробни свијет ове установе.
Пратите Тајне музеја сваке недјеље од 17:50 на каналу Алтернативне телевизије.
